BEOGRAD - U Srbiji godišnje nestane oko 700 dece, ali se na svu sreću najveći broj njih bezbedno vrati kući, dok mali procenat njih završi tragično, rečeno je u nevladinoj organizaciji Astra, posvećenoj iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima, posebno ženama i decom.

U Astri, koja vodi evropski telefonski broj za nestalu decu 116 000, kažu da najveći broj prijavljenih nestanaka, jesu slučajevi dece koja su pobegla od kuće, zatim slede roditeljske otmice i otmice od strane trećih lica - kriminalne otmice.

"Tokom 2015. godini povećan je i broj dece koja se razdvajaju od roditelja tokom izbegličke krize. Na evropski broj za nestalu decu primili smo oko 1.000 poziva i imali oko 67 prijava nestanaka dece, koje smo kasnije prosledili zvaničnim organima da krenu u potragu", rekla je predstavnica Astre Katarina Ivanović.

Ona kaže da je ta organizacija, povodom Međunarodnog dana nestale dece koji se obeležava sutra, radila i društveni eksperiment u cilju prevencije od različitih vrsta nestanaka, navodi Tanjug.

Ideja je bila, nastavlja ona, da se informišu roditelji i građani kolika je njihova uloga u sprečavanju nestanka mališana, koliko je važno da stalno razgovaraju sa decom, da ih informišu da postoje rizici u društvu i kako da ih izbegnu.

"U tom društvenom eksperimentu videli smo da je dosta dece bilo informisano, gde su jako mala deca odlazila da pitaju roditelje da li smeju da odlaze sa nepoznatim osobama", rekla je Ivanović.

Prema podacima Astre najveći broj nestale dece bezbedno se vrati kućama , ali ima i mali procenat koji se tragično završi.

"Veoma je važno da se u potragu kreće odmah. Nama je drago što je usvojena izmena zakona da se za potrragu ne čeka više 24 ili 48 sati, već da se kreće odmah, jer su ti sati nakon nestanka od krucijalne važnosti za bezbedan i efikasan pronalazak deteta", rekla je Ivanović.

I ove godine Međunarodni dan nestale dece obeležava se u vreme velike izbegličke krize, a prema rečima direktora Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoša Đurovića samo prošle godine je u EU otkriveno da je 10.000 mališana nestalo sa spiska dece migranata.

Govoreći o Srbiji, Đurović ističe da je za prva četiri meseca ove godine 2.484 ljudi izrazilo je nameru da traži azil u našoj zemlji, među njima i 787 dece, kao i 35 dece bez pratnje.

Podseća i da su među migrantima deca najosteljivija kategorija, i da čine 20 odsto svih koji migriraju u svetu.

Migrantska kriza je, kaže, posebno teška upravio za decu, naročito sa novim fizičkim preprekama i zaustavljanjima u moru.

"Samo u januaru je poginulo 60 dece na moru, a svakog dana se u proseku utopi po dvoje dece", rekao je Đurović Tanjugu.

Deca bez pratnje roditelja su, objašnjava, posebno ugrožena i najosetljivija su kategorija za zloupotrebe.

"Osetljivi su jer su izloženi radnom iskorišćavanju, seksualnoj eksploataciji, nasilju i zloupotrebama. Često se šalju u druge zemlje da bi radila, ali i da bi se razdvojila od roditelja, kako bi oni kasnije došli kod njih po osnovu spajanja porodica ili zapadaju u lanac krijumčara", objasnio je Đurović.

Često deca kriju podatke o sebi, idu sa pratiocima koji im nisu rođaci ni prijatelji, često sa krijumčarima.

"Ostaje izazov otkriti da li su deca sa roditelima ili sa krijumčarima i da li su zlostavljana ili ne. U svakom slučaju, osim na dan nestale dece, stalno moramo da ih imamo u vidu", rekao je Đurović.

Međunarodni dan nestale dece, 25. maj, ustanovljen je u znak sećanja na šestogodišnjeg Etana Paca koji je 1979. godine nestao u Njujorku na putu prema stanici šolskog autobusa.

Dan nestale dece prvi je ustanovio američki predsednik Ronald Regan, da bi ubrzo potom on postao Međunarodni dan nestale dece, čiji je simbol rečenica "Nemoj me zaboraviti".