Ljiljanu Moravčik, koja boluje od cerebralne paralize, silovao je komšija koji stanuje u blizini institucije u kojoj je smeštena

Samo želim da što pre izađem iz ovog pakla. Sve me podseća na užas koji sam preživela pre 16 godina, kad me je taj nasilnik silovao. I dalje se okrećem u strahu jer on stanuje blizu doma u kom se nalazim.

Ovako svoju neprolaznu traumu opisuje Ljiljana Moravčik (64), štićenica Doma za odrasla invalidna lica u Zemunu. Boluje od cerebralne paralize i od rođenja je u invalidskim kolicima.
U domu živi 18 godina.

Osuđen zbog silovanja

Nasilnik, koji ju je u jednoj od soba u domu napao 2000. godine, dolazio je tada često u tu ustanovu jer je tamo imao prijatelje. Osuđen je zbog silovanja. Posle izlaska iz zatvora dobio je zabranu prilaska domu, ali to Ljiljani ništa ne znači jer, kako kaže, silovatelj živi praktično u komšiluku.

Dok je razgovarala s nama, skoro svaku rečenicu pratili su trzaji straha i okretanje glave.
- Plašim se da ću ga sresti. Ne smem sama, bojim se... Zbog toga imam i šećer i visok pritisak. Videla sam ga u jednom od obližnjih velikih marketa. Iznova preživljavam slike tog užasa, kao što me i sobe u domu svakodnevno podsećaju na to. Želim da nastavim život na drugom mestu i pozivam dobre ljude da mi pomognu da kupim neku kućicu - kaže Ljiljana.

Ovaj Ljiljanin apel objavljen je i na društvenim mrežama, a ona objašnjava da bi tu kućicu, ako dođe do nje, ostavila onome ko bi brinuo o njoj.

Šetnja na baterije

- Nemam nikoga osim brata od ujaka, ali i on retko dolazi. Imam porodičnu penziju, koja pokriva troškove u domu. Nadam se da će mi neko pomoći - rekla je Ljiljana.

Ona kaže da u Domu, što se tiče uslova, može da se živi, ali i tvrdi da ni među štićenicima i vaspitačima nema nikog da razume situaciju u kojoj se nalazi.
- Svi su po nekim grupicama, vreme provodim tako što štrikam i pravim nakit. Izvezem se ponekad po kraju, zavisi od toga koliko traju baterije u kolicima - opisuje žalosnu svakodnevicu Ljiljana Moravčik.

Na kraju razgovora u obližnjem parku rekla je da će baterije izdržati taman toliko da se vrati u dom. Kolica koja koristi već dugo dobila je od socijalnog. Kaže da su joj dobri ljudi pomogli da dobije nova, s jačom baterijom. Možda će njima moći da se doveze do kuće o kojoj sanja.

Obavešteni
U DOMU UPOZNATI SA SLUČAJEM

U Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu kažu za Kurir da svi njihovi štićenici dobijaju svu potrebnu negu i pomoć.
- Svima su na raspolaganju socijalni radnici, lekari, psiholozi i defektolozi - kaže v. d. direktora doktorka Vesna Jokić. Ona ističe da je u toj ustanovi poslednje dve godine i da je upoznata sa slučajem Ljiljane Moravčik. Međutim, radnici u ustanovi koji o tome više znaju, prema njenim rečima, ne žele da govore za novine.