BEOGRAD - Dijaspora svojim doznakama, koje su daleko veće od direktnih stranih investicija, ima važnu ulogu u očuvanju socijalnog mira, ali mora biti podstaknuta na investicije u matici za šta je potreban novi odnos države, ocenjeno je na panelu o Doprinosu dijaspore ekonomskom razvoju Srbije.

Narodni poslanik Ljubiša Stojmirović ocenio je da je Srbija zapostavila selo i dijasporu, koja se danas deli na tri segmenta – iseljenike u prekookenanskim zemljama, ljude na privremenom radu pre svega u Evropi, kao i na nacionalne manjine u okruženju.

Doznake, koje dostižu više milijardi evra, koje dijaspora šalje rodbini u Srbiji, ide uglavnom u one delove Srbije koji su manje razvijeni i sa manje stanovništva.

„Nismo uspeli, niti imali snage i volje u prethodnih nekoliko decenija, da uradimo ništa da povežemo dijasporu, da se ljudi izvan Srbije osećaju kao pripadnici države i naroda", naveo je on.

Kako je rekao, oko pet miliona živi u rasejanju, a ono što najviše pogađa jeste podatak da je oko 300.000 visokoobrazovanih mladih otišlo iz zemlje, od toga oko 50.000 doktora nauka, što odgovara broju koliko ima i u Srbiji.

On je dodao da je obrazovanje tih visokoškolovanih kadrova Srbiju koštalo oko 50 milijardi evra.

Stojmirović je preneo stav mnogih da je neophodno uspostaviti instituciju za dijasporu, a to je posao koji mora da završi „državni menadžment“ – predsednik, premijer i Vlada.

ljubisa-stojmirovic-tanjug-1-jun-2016.jpg
Tanjug 

Stojmirović je izrazio nadu da će nova vlada započeti taj posao kako bi ljudi u dijaspori konačno dobili isti položaj kao strane kompanije koje dolaze u Srbiju, prilikom ulaganja, to jest daimaju mogućnost dobijanja subvencija.

Narodni poslanik Aleksandar Čotrić rekao je da je zabrinjavajući podatak da se trend iseljavanja iz Srbije nastavalja i da se procenjuje da između 40.000 i 50.000 napušta zemlju, što je red veličine grada poput Šapca.
Prema njegovim rečima, na osnovu indirektnih podataka u regionu u statusu nacionalne manjine živi 2,1 miliona Srba, a u iseljeništvu oko 2,5 miliona.

Putem doznaka, prema njegovim rečima, u zemlju pristiže godišnje oko pet milijardi evra od naših ljudi iz oko 100 zemalja sveta.

„Koliko je to značajan iznos vidi se kada se uporedi sa stranim investicijama, koje su prošle godine iznosile 1,8 milijardi evre. Doznake dijaspore čine 14 odsto BDP Srbije i Srbija je na petom mestu po iznosu doznaka iz inostranstva po glavi stanovnika“, objasnio je Čotrić.

On je ukazao da najviše doznaka dolazi iz Nemačke već godinama, a da je na drugom mestu Švajcarska, a u vrhu su Francuska, Austrija, Hrvatska, a posebno je interesantno da i iz Turske stiže preko 250 miliona evra.
Imajući u vidu visinu doznaka iz inostranstva, od 2000. do danas je u Srbiju došlo preko 75 milijardi evra, što je neverovatan iznos, koji daleko nadmašuje strane investicije.

„Po istraživanjima svaki četvrti naš čovek ima nekoga u inostranstvu, 11 odsto je reklo da redovno ili povremeno dobija novac putem doznaka od rodbine iz inostranstva. Na taj način skoro 800.000 ljudi ima dodatnu finanijsku podršku. Doznake su nešto što nama omogućuje da trošimo više nego što proizvodimo. Da ih nema sigurno bi se siromašnije živelo i one čuvaju socijalni mir“, uveren je Čotrić.

aleksandar-cotric-tanjug-1-jun-2016.jpg
Tanjug 

Istovremeno je ukazao da možemo očekivati smanjenje doznaka u narednom periodu.

Čotrić je ukazao da je od velikog iznosa doznaka svega deset odsto uloženo u pokretanje proizvodnje i otvaranje radnih mesta.

Prema njegovim rečima, neophodno je da se konačno napravi baza podataka naših u dijaspori, posebno onih zainteresovanih za ulaganja i ponuditi konkretne projekte.

Privredna komora Srbije treba da otvori predstavništva u zemljama u kojoj je brojna dijaspora, predložio je Čotrić, dodajući da je za podsticanje dijaspore da investira neophodna još veća ekonomska i politička stabilnost, poreske olakšice, smanjenje korupcije.

Dušan Korunoski, savetnik u Ministarstvu privrede, ukazao je na primer Irske, koja ima jednu od najbrojnijih dijaspora, koja decenijama nije investirala u maticu, i to je učinila tek nakon što je zemlja ušla u EU i promenila svoj odnos prema ekonomiji.

Korunoski je kazao da je jedna ekonomija uspešna ako se dijaspora vraća i investira i da ne treba misliti samo na novac dijaspore, već je najvažnije njihovo znanje.

Direktor Centra za dijasporu u PKS ukazao je na predstojeći Svesrpski samit, koji će okupiti firme iz dijaspore i matice, dodajući da je cilj da se umreže.