POHLEPA I ŽELJA ZA PROFITOM: Srpske pijace prepune otrovnog voća i povrća

BEOGRAD - Punih 15 godina čeka se na otvaranje nacionalne laboratorije za kontrolu poljoprivrednih poizvoda, pa zato, nažalost, ne čudi izveštaj iz Rusije da uvezeno voće i povrće iz Srbije ima nedozvoljene količine pesticida i nitrata.

Nakon što je utvrđeno da je izvozno voće koje je prošlo kontrolu domaćih organa i institucija zemlje uvoznika otrovno, postavlja se pitanje koliko su onda zdravi poljoprivredni proizvodi u ponudi na pijacama u Srbiji.

- Zbog ovakvog izveštaja Vlada i Ministarstvo bi morali da preduzmu hitne mere jer je sigurno da u Srbiji ima najmanje toliko našeg otrovanog voća i povrća koliko i u Rusiji. Ovo je samo pitanje odgovornosti, pohlepe i želje za profitom. Potrebni su nam stručna obuka proizvođača, stroga kontrola i sankcije, odnosno obeštećenje za onog kome je šteta naneta - ističe Petar Bogosavljević iz Udruženja potrošača.

On navodi da izjave nadležnih kako su “svi poljoprivredni proizvodi u redu” predstavljaju karikaturu sistema.

Na Poljoprivrednom fakultetu smatraju da postoji samo jedno rešenje.

- Potrebna nam je nezavisna institucija u vidu nacionalne laboratorije koja bi uzimala uzorke od proizvođača i javno prikazivala rezultate analize. Ukoliko se pokaže da je neki proizvođač prekršio standarde, morao bi da bude sankcionisan jer jedino kazna može rešiti ovaj problem. Ovako, mi samo apelujemo na proizvođače da poštuju propise, a niko nikada nije video da je neko dobio po džepu zbog kršenja pravila - naglašava Mihajlo Nikolić, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu.

Nikolić ne može da veruje da se i dalje čeka na nacionalnu laboratoriju za kontrolu poljoprivrednih proizvoda.

- Oprema za takvu laboratoriju stigla je još 2001. i finansirala je Evropska unija. Koštala je četiri miliona tadašnjih maraka da bi danas veći deo te opreme bio prevaziđen, a mi je praktično nismo ni koristili - kaže Nikolić.

S druge strane, u Asocijaciji poljoprivrednika tvrde da je uvozno-izvozni lobi toliko jak da ne dozvoljavaju da radi nacionalna laboratorija.

- Problem je što standardi Evropske unije i Rusije nisu isti. Takođe, pitanje je koliko su hemijski preparati koje kupujemo ispravni. Nažalost, danas poljoprivreda ne može bez hemije, a ljudi su prinuđeni da često prskaju voće i povrće zbog prekomernih padavina - naglašava Miroslav Kiš, predsednik te asocijacije.

Lepo ne znači zdravo

Nedozvoljene količine pesticida i nitrata u voću i povrću ne mogu se videti golim okom, ali u asocijaciji poljoprivrednika imaju ipak savet za kupce.

- Ono što je na oko lepo ne mora da znači da je zdravo. Recimo, jabuka koja ima crva ili rupicu sigurno nije otrovna. Takođe, sitnije jagode su zdravije od krupnijih - priča Kiš.