U Srbiji je poslednjih godina sve popularnija upotreba "privatnih poligrafa" koje koriste mahom poslodavci, roditelji i supružnici kako bi proverili isnitinost tvrdnji zaposlenih, dece, bračnog druga ili partnera ili ustanovili neki vid prevare.

Usluge privatnog poligrafa, za razliku od onih koje koristi policija, mogu se dobiti u privatnim detektivskim agencijama, a poligrafisti su mahom bivši pripadnici policije visoko obučeni za detektovanje laži.

Poligrafista jedne detektivske agencije profesor doktor Ostoja Krsić rekao je Tanjugu da u privatnoj praksi najčešće testira slučajeve u vezi sa ljubavnim prevarama, bračnim problemima, kućnim krađama koje počine deca, supružnici pa čak i gosti, kao i one koji se tiču potkradanja u privatnim firamama.

Kućne krađe mahom vrše zavisnici od droge, dok u privatnim firmama potkradaju ne samo zaposleni, već i partneri - prijatelji, kumovi, rođaci.

"Kada čovek u firmi otkrije da ga je potkradao neko ko mu je kumovao na venčanju ili krstio dete, neko za koga bi 'dao ruku', nastaje strahovito razočarenje, jer detektor laži ne razlikuje prijateljske i kumovske veze", naveo je Krstić koji se poligrafijom bavi od 1976. godine, kada je poligraf počeo da se koristi u radu srpske policije.

Prateći trendove iz Amerike - kolevke poligrafa koja ga upotrebljava od Prvog svetskog rata - u Srbiji se danas sprovode i testovi pre i u toku zaposlenja da bi se odredilo profilisanje kandidata, ali i potvrdila lojalnost i poštenje.
Krstić je ukazao da se u tim slučajevima ispitanik mahom testira pitanjima: zašto dolazite u ovu firmu, da li ste bili lojalni vlasniku u prethodnoj firmi, da li ćete biti lojalni novom vlasniku, da li nameravate i u ovoj firmi da kradete, ako ste tamo krali..."

Druga vrsta testova su periodični testovi, koji se nazivaju "vakcine na istinu", a sprovode se na tri ili šest meseci u firmama.

Taj test, prema rečima Krsića, prolaze svi zaposleni, nakon čega se vrši eliminacija onih koji reaguju na pitanja: da li su nešto uzeli, ukrali, ili imali nameru ili su odali poslovnu tajnu...

Treća vrsta testova, kako je naveo poligrafista, sprovodi se kada se krađa već dogodi, a to se dešava uglavnom u manjim firmama, pa se testira cela smena ili samo oni koji su imali dikretan pristup robi.

Na pitanje da li ispitanici dobrovoljno pristaju na poligrafsko testiranje, Krstić kaže da se u Srbiji oduvek zahtevala saglasnost osobe kojoj se proverava istinitost iskaza, pa poligrafista i ispitanik potpisju zapisnik o poligrafskom ispitivanju.

Međutim, ako čovek odbije poligrafsko ispitivanje, profesor kaže da ne bi bio decidivan da kaže "da njemu nije savest mirna".

"U tim slučajevima je teško rasuditi, jer ima sumnjičavih ljudi koji misle da su ovi aparati opasni po zdravlje. Međutim, tu nema ni elektrošokova, ni seruma istine, niti bilo čega drugog što ispitaniku može da škodi ili smeta. Ovo ne ostavlja posledice na zdravlje", naglasio je Krsić.

On je testiranje poligrafom uporedio sa odlaskom kod kardiologa, s tim što se poligrafom, kako je ukazao, prate sve tri funkcije srčanog rada, disanje, galvanska refleksna aktivnost, promena boje krvi i mnogo šta drugo, a nalaz i mišljenje o tome da li je neko lagao, zavise od postavljenih pitanja i umešnosti analize rezultata.

Kada je reč o tehnici testiranja poligrafom, Krsić, koji je dugo radio u Americi, kaže da se u u našoj privatnoj praksi načešće primenjuje klasična - direktna poligrafska metoda sa relevantnim pitanjima, ili provera verodostojnosti već datog iskaza.

Prilikom testiranja postavljaju se najpre pripremna pitanja, zatim udarno pitanje - na primer: da li znate ko je, da li ste vi, sledi kontrolno pitanje i na kraju pitanje kompleksa krivice. Sva ta pitanja i odgovori se upoređuju i izvodi se zaključak, napomenuo je profesor.

Na pitanje da li poligraf može da se izigra, stručnjak daje odričan odgovor, ističući da se laž se otkriva indirektno, jer još nije izmišljena sprava koja bi dikretno otkrila laž. On je naglasio da nije moguće istovremeno kontrolisati pet fiziološko-emocionalnih promena na dati stimulans, jer je to pod kontrolom centralnog nervnog sistema.

"Ako i pokušate da zaustavite disanje, istovremeno će se videti da ste dva, tri disajna ciklusa sveli na minimum, na rezervni vazduh... za to vreme krv menja boju i nije više svetlo crvena, već postaje tamno crvena zbog prisustva ugljen-dioksida, a govorni centar reaguje po automatizmu, pa morate napraviti maksimalan uzdah", ukazao je Krstić i napomenuo da se ne može kontrolisati ni galvanska refleksna aktivnost.

Prema njegovim rečima, poligrafista treba da bude obučen za svoj posao i da najmanje 150 slučajeva testira pod kontrolom mentora koji ga obučava, pre nego što krene u samostalan rad. Krstić smatra da je jedna od bolnih tačaka poligrafije u Srbiji to - ko sve hoće time danas da se bavi.

"To može da bude opasna igračka u pogrešnim rukama", naveo je Krstić ističući da se kada je u pitanju privatna primena poligrafa, zalaže za uspostavljanje jedinstvenog pristupa na nivou Srbije.

"Moramo imati jedinstven pravilnik o poligrafskim ispitivačima i ispitanicima, određenu medotiku rada, koliko toliko usklađenu aparaturu, jer danas može svašta da se kupi", naveo je stručnjak i ukazao da su na tržištu dostupni razni detektori laži u vidu USB ili dodataka za mobilne telefone.

Krstić koji je tokom karijere testirao preko 2.500 osmnjičenih za ubistva, od interesantnih slučajevima u privatnoj poligrafskoj praksi je izdvojio bračni par koji se posle 37 godina braka podvrgao poligrafu.

Naime, supruga je zanimalo s kim mu je žena bila pre braka, iako su već, kaže, našli zajedničko grobno mesto.
Drugi je slučaj narkomana koji je majci dok je spavala, ukrao zlatnu žicu iz proteze za zube, prodao je i kupio drogu.

Majka uopšte nije želela da vidi, niti da veruje da joj je sin narkoman i slučaj je prvo prijavila policiji, a onda je njega 'pod velom tajne' dovela u detektivsku agenciju na poligraf. Sin ju je međutim prekinuo i priznao krađu pre početka ispitivanja.

Inače, poligraf se u srpskoj policiji koristi od 1976. godine, najčešće kod velikih i ozbiljnih slučajeva, a u privatnoj praksi poslednjih desetak godina u nekoliko većih gradova Srbije.
Nalaz poligrafa, nije dokaz pred sudom, ali testiranje i odgovori ispitanog mogu da daju dobar pravac istražnim organima u kom pravcu istraga treba da teče. Pored toga, mogu i da pomire ljude i srede poljuljane odnose među njima, mogu i da zauvek unište poverenje.

Prema podacima Privredne komore, u Srbiji je za sada registrovano 35 detektivskih agencija, a u toku je obuka i licenciranje privatnih detektiva.