Diskriminacija je najveća u delu željenog pola bebe koji se meri na osnovu udela dečaka u broju beba koje su poslednje rođene u porodici

BEOGRAD - U Srbiji se sprovodi blaga diskriminacija žena u poređenju sa drugim zemljama u svetu u kojima postoji diskriminacija, pri čemu je najzastupljeniji oblik naklonost prema sinovima, preneo je danas portal EurAktiv Srbija.

Prema indeksu koji meri uticaj društvenih institucija na rodnu ravnopravnost (Social Institutions and Gender Index - SIGI), Srbija zauzima 11. mesto od 86 zemalja istočne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike u kojima postoje neki oblici diskriminacije.

Lider je Argentina sa najmanjim oblicima diskriminacije, a najbolje plasirana evropska zemlja je Makedonija koja zauzima peto mesto. Od zemalja regiona najlošije je pozicionirana Albanija (51. mesto) koja, prema izveštaju, ima izraženu diskriminaciju žena.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) počela je 2009. da objavljuje SIGI sa namerom da izmeri kako zakoni, običaji i tradicija diskriminišu žene u zemljama koje nisu članice EU i OECD-a. Srbije nije bilo u tom izveštaju, ali je obuhvaćena narednim izveštajem koji je objavljen ove godine.

Srbija je najlošije rangirana u delu koji ocenjuje naklonost društva prema sinovima i zauzima 80. mesto od 86 zemalja na listi.

Diskriminacija je najveća u delu željenog pola bebe koji se meri na osnovu udela dečaka u broju beba koje su poslednje rođene u porodici. U obrazloženju indeksa se, međutim, podvlači da za Srbiju nisu karakteristični abortusi motivisani polom bebe, ubistva novorođenih devojčica ili loša briga o ženskim bebama.

Stopa smrtnosti dece do pet godina je nešto veća za dečake, a veći procenat devojčica pohađa srednju školu što znači da u tom segmentu dečaci nisu favorizovani.

U delu koji analizira nepoštovanje zakonskih propisa o porodici Srbija zauzima 24. mesto od svih zemalja, a najlošiju ocenu je dobila za nasleđivanje imovine, navodi EurActiv Srbija. Iako ustav garantuje jednaka prava nasleđa, u seoskim područjima očekuje se da se žene odreknu svog dela nasledstva u korist brata.

U podindeksu koji ocenjuje nasilje nad ženama, navodi se da za silovanje sud često propisuje blage kazne, a da se malo žena odluči da podnese tužbu protiv silovatelja jer se boje poniženja i javne osude. Među ženama je prisutno mišljenje da je nasilje nad njima ponekad opravdano, a naročito je zastupljeno među romskom populacijom.

Srbija je najbolje rangirana u delu koji meri ograničenja u osnovnim ljudskim pravima kao što su sloboda govora, kretanja i pristupa javnim mestima i po tom osnovu je zauzela sedmo mesto.