U Srbiji je od početka godine, do zločina u Žitištu i u Knjaževcu, u porodičnom nasilju nastradalo 12 žena, a u odgovoru kako stati na put toj crnoj statistici i masovnim ubistvima stručnjaci ukazuju na važnost uloge nadležnih institucija u praćenju posle razvodnih prilika u porodicama.

Noćašnja tragedija u Žitištu, kada je Z.S. (38) ubio pet, a 20 ljudi ranio, pa posle toga i vest da je muž nožem usmrtio ženu u Knjaževcu nastavak su crne statistike, čiji je povod, kažu stručnjaci, ogromna količina besa, ljutnje, neispunjenih očekivanja, ali i psihijatrijske bolesti, kojima aktuelne vremenske prilike nikako ne idu na ruku.

"Od početka godine u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 12 žena, a od danas, računajući nove slučajeve u Žitištu i Knjaževcu, taj broj je povećan", rekla je koordinatorka "Sigurne kuće Beograd" Vesna Stanojević.

Stanojevićeva primećuje da se zločini poput zločina u Žitištu javljaju periodično u Srbiji, pa bi zato trebalo po njenom mišljenju malo više da se analizira i povede računa o kojim ljudima je reč.

"Moramo ozbiljno da pitamo zašto se ništa ne radi na oduzimanju tog nelegalnog i legalnog oružja, pa dolazimo u situaciju da se svi pitaju šta se ovo dešava... Imam utisak da svake godine pričamo isto, svi smo iznenađeni, nekoliko dana ćemo o tome da pričamo i to će na tome da se završi", navodi Stanojevićeva.

Dodaje da je očigledno da se u brojnim slučajevima razvod ne okončava samim tim aktom, da se i dalje ispoljavaju znakovi ljubomore, zbog čega je neophodno da se institucije i posle razvoda bave nasilnicima, kako bi videli koliko patologije u tim procesima ima i kako ne bi došlo do slučajeva od kojih se cela Srbija zgrane.

Psiholog Branka Kordić objašnjava da, s jedne strane, postoje slučajevi gde su nerazjašnjeni porodični odnosi, gde postoji porodična ili partnerska patologija, kada muž ubije ženu ili obratno.

"To su ljudi izuzetno nesigurni u sebe i koji kada počne da umire odnos to ne mogu da podnesu, jer im je nisko samopouzdanje", navodi ona i dodaje da kod drugog oblika ljudi izbacuju strašno veliku količinu ljutnje, besa i gneva i da to liči na kaznenu ekspediciju, kao da su im svi drugi krivi što se njihov život urušava.

Mišljenja je da centri za socijalni rad treba da budu više uključeni, budući da uglavnom porodična dešavanja, svađe, nisu od juče i da se za njih u komšiluku ili sredinama u kojima akteri žive zna.

"Ne treba da žmurimo na znake upozoranje. Mislim da se znalo za nesporazume u toj kući, moguće je da je ta osoba bila mirna i da nije bila agresivna, ali ne verujem da se takve stvari dešavaju iz čista mira", rekla je Kordić.
Kao glavni povod za masovna ubistva kriminolog Zlatko Nikolić navodi neispunjena očekivanja, budući da ona nikada nisu ispunjena u onoj meri u kojoj neko očekuje.

"Puno toga se desi, pa to doživljavamo kao posebno razočarenje, naročito kada su u pitanju bračni odnosi. To ostavljanje, plus sa malim detetom, plus veoma brzo vraćanje u život partnera je bio okidač za čoveka koji je najverovatnije bio povučen, tih i neupadljiv", rekao je Nikolić.

Kaže i da svi obično misle da slučajevi poput masovnog ubistva u Žitištu ne mogu da se dese kod nas, da se dešavaju u nekim drugim zemljama.
"Svaka godina nas sa po nečim zatekne", primećuje Nikolić.