Lekarske komisije sve većem broju žena neopravdano produžuju odsustvo s posla radi posebne nege deteta, što predstavlja veliki problem za majke čije su bebe zaista bolesne

Budžet grada Beograda godišnje je oštećen za oko 1,8 milijardi dinara, odnosno za oko 14,6 miliona evra zbog neosnovanog produženja porodiljskog bolovanja!

Sagovornici Kurira upozoravaju da sve veći broj žena uz pomoć lekara pribavlja lažne doznake da su im bebe bolesne i da je neophodno da i dalje budu kod kuće. Ova zloupotreba ne šteti samo budžetu, već i majkama kojima je zaista potrebno produženje bolovanja jer će se i one naći pod lupom kad započne kontrola regularnosti raspodele sredstava.

Spisak

- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već duže vreme se suočava s problemom neopravdanog korišćenja prava na odsustvo s rada radi posebne nege deteta. Ovakvo stanje posebno je prisutno u gradu Beogradu jer lekarske komisije, koje formira lokalna samouprava, često neopravdano daju pozitivna mišljenja - ističu u ministarstvu.

Inače, u pravilniku na osnovu koga se produžava odsustvo postoji tačno određen spisak dijagnoza, ali lekarske komisije pri domovima zdravlja gotovo svakoj majci koja podnese zahtev odobre minimum dva meseca na osnovu lažne dijagnoze.

Žalbe se usvajaju

Koliko je situacija eskalirala, najviše govore podaci da su godine 2006. u Beogradu bila podneta 1.354 zahteva, dok je 2015, samo devet godina kasnije, taj broj porastao na 8.611. Broj bolesne dece, međutim, procentualno se nije znatno menjao.

U ministarstvu kao poseban problem navode i to „što drugostepena komisija gotovo sve žalbe usvaja“.
- Po proceni dobijenoj od Sekretarijata za socijalnu zaštitu, oko 150 miliona dinara mesečno moglo bi se uštedeti kada bi se dosledno poštovali propisi i broj sveo na oko 500 zaista opravdanih za grad Beograd - zaključuju u ministarstvu.

Dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, upozorava da u zemlji postoji veliki broj zaista bolesne dece, te da ova zloupotreba predstavlja veliku štetu onima kojima je pomoć zaista potrebna.
- Trebalo bi uraditi ozbiljnu analizu toga da li se zahtevi za produženje nege deteta odobravaju u skladu sa zakonom i propisima. Mi smo siromašna zemlja i ne sme se tolerisati bespotrebno trošenje novca samo zato što mi Srbi nemamo naviku da radimo - ističe dr Savić.

Promene
USKORO NA SNAGU STUPA NOVI ZAKON

U Gradskoj upravi grada Beograda kažu da Sekretarijat za socijalnu zaštitu „donosi rešenja na osnovu nalaza i mišljenja nadležne komisije za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, doznake pedijatra i rešenja o odsustvu za rada radi posebne nege deteta od strane poslodavca podnosioca zahteva“, te da sredstva isplaćuje iz budžeta RS. Dodaju da su predlogom novog zakona o finansijskoj podršci porodici s decom predviđene izmene u ovoj oblasti.

ZAHTEVI PODNETI U BEOGRADU

GODINA - BROJ ZAHTEVA

2006. 1.354
2007. 2.184
2008. 3.067
2009. 3.749
2010. 4.869
2011. 5.837
2012. 6.426
2013. 7.521
2014. 7.950
2015. 8.611
2016. (do avgusta) 5.638

OPŠTINA - BROJ ODOBRENIH ZAHTEVA

Savski venac2.000
Novi Beograd1.200
Palilula1.000
Vračar500
Zemun400
Čukarica400
Voždovac400
Rakovica100
Mladenovac100
Lazarevac100
Obrenovac100

*Podaci za 2012.