Čovek koji nema poštovanja prema pokojnicima ne zaslužuje ništa drugo sem prezira

Ne propustite...Ministar kulture po…MINISTRE, SRAM TE BILO: Tasovac pljunuo na mrtvog Mandu!

Zgrožen sam insinuacijama odlazećeg i, nažalost, izgleda i dolazećeg ministra kulture Ivana Tasovca, koje su direktno i nedvosmisleno usmerene prema nedavno tragično preminulom kolegi, mom dragom i neprežaljenom prijatelju Miloradu Mandiću Mandi.

A i prema branši u celini, kojoj s ponosom pripadam. U potpunosti se slažem i podržavam reakcije i stavove svih mojih kolega koje su izrečene u vašem listu. Velika je hrabrost i odvažnost bila - napasti glumce. I žive - i još strašnije, mrtve. Bravo, ministre!

Sramne aluzije

Izjave ovog ekscentričnog i egocentričnog bonvivana su banalne, uvredljive i cinične. Umesto da ostvari bilo kakav ozbiljniji rezultat u srpskoj kulturi, ovaj razmaženi i nadmeni urbani pozer spreman je da učini sve kako bi se dodvorio i umilostivio premijeru, ne bi li, na ogromnu žalost svih umetnika i građana Srbije, i u narednom periodu vodio kulturu Srbije. Čak i da se skrnavljenjem pokojnika naruga glumcima i umetnicima koji se bore za egzistencije, jedva sastavljaju kraj s krajem i s teškom mukom uspevaju da prehrane svoje porodice. Iz debele hladovine svog kabineta, iz komfora svoje fotelje i u zaleđu budžeta i para poreskih obaveznika koje su mu dostupne - vajni ministar Tasovac to ne vidi.

Čovek koji nema pijeteta i poštovanja prema pokojnicima, koji pravi sramne aluzije i na takav način uzima za primer umetnika koji je pao na sceni, koji je svoj život dao i položio za obnavljanje voljenog teatra, koji je ostavio neizbrisiv trag na filmu, televiziji, u kulturi i u srcima miliona Srba - ne zaslužuje ništa drugo sem prezira. Ako nema obraza, da li vajni ministar Tasovac ima porodicu? Kako se danas oseća porodica našeg dragog počivšeg kolege kad se prvi čovek kulture Srbije na takav način ophodi prema ličnoj drami jednog časnog čoveka i velikog umetnika - koja ga je, moguće, i lišila života.

Dosta nam je poniženja

Kad sam pre pet meseci u intervjuu u Kuriru ukazivao na svu nesagledivu štetu koju srpskoj kulturi čini ovaj egocentrik i ekscentrik, bilo je nekih koji mi nisu verovali. Pa čak i među onima koji su bili veoma bliski s pokojnim Mandom.

Čujem da su stranci posebno zadovoljni radom ministra kulture. Čiji je on ministar? Naš ili njihov? Kultura u Srbiji je jadna i nije bila na nižim granama otkad je njen prvi čovek ovaj isfrustrirani cinik. Umetnici su dovedeni do prosjačkog štapa. O kakvoj renesansi i kulturnom prosperitetu on neprestano govori? A što se stranaca tiče - bilo bi zanimljivo da saznamo čime ih je to zadovoljio? Ako im je toliko drag, neka ga uzmu i neka ga vode svojoj kući.

Dosta nam je poniženja. Zbog toga apelujem na premijera Vučića, bez obzira na to što sam ja poslednji koga bi on poslušao - da dobro promisli pre nego što ovog čoveka koji unižava, skrnavi i omalovažava sve umetničke profesije, delatnosti i stvaraoce - uvede u svoj novi kabinet. Koji se kontinuirano sa sarkazmom i ironijom obračunava sa onima koje bi trebalo da najviše ceni, poštuje i podržava.

Kultura ugrožena kao nikad pre

A umetnicima je podrška i te kako potrebna, ne bi li u preteškim okolnostima u kojima se nalazi srpska kultura i srpski narod dali svoj puni doprinos očuvanju kontinuiteta rada, stvaralaštva, kulturnog i nacionalnog identiteta Srbije. Koji je ugrožen kao nikad ranije!

Pošto se ovih dana diskutuje o programu vlade Srbije - verujem da bi ovo morala biti jedna o tačka. Da ne bude kasno.