Tri dobitnika Nobelove nagrade i brojni profesori sa prestižnog univerziteta "Harvard" jednoglasno su ocenili da rad našeg genijalca Filipa Boškovića (20) zaslužuje najveće priznanje. Ovaj talentovani student treće godine Biološkog fakulteta u Beogradu osvojio je prestižnu nagradu "Stephen Kuffler" koja je najveće priznanje koje naučnik tih godina može da dobije.

U moru sumornih vesti, hronike i politike, lepa vest poput ove morala bi da odjekne poput eksplozije. Nagrada "Stephen W. Kuffler" koju dodeljuje Mađarska akademija nauka uz finansijsku podršku Evropske komisije pripala je baš jednom studentu Beogradskog univerziteta, koji je do fantastičnih rezultata putem istraživanja došao bez ijednog jedinog uloženog dinara.

Filip je dve godine radio na projektu koji je za cilj imao ispitivanje interakcija jonoizmenjenih formi zeolita tipa A sa DNK molekulima, karakterizaciju procesa i ispitivanje termodinamičkih parametara i kinetičkih mehanizama, kao i primenu rezultata u molekularno-biološkim metodama. Zvuči komplikovano pa smo zamolili mladog genijalca da nam objasni o čemu se tačno radi.

- Početna ideja nam je bila da izolujemo DNK za potrebe medicine i biologije, a kako bismo to uradili vratili smo se teorijskim korenima. Tokom rada smo shvatili da isti proces može da se iskoristi za stvaranje biosenzora, što može da bude od velike koristi u daljem razvoju nauke - kaže Filip.

Počeo je da se bavi ovom temom dok je još bio u srednjoj školi i bez ijednog uloženog dinara, koristeći opremu laboratorije Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, postigao je toliko dobre rezultate da je komisija mesecima razgledala prijavljene radove i rešila baš njega da nagradi. Komisiju su, između ostalih, činila tri dobitnika Nobelove nagrade, profesori sa "Harvarda" i članovi Američke akademije nauka.

- Ovo je pre svega veliki podstrek, jer nagrada podrazumeva 800.000 forinti, ili oko 2.000 evra, a to je novac koji mora biti uložen u dalji razvoj projekta i time ću se baviti narednih godinu dana. Ujedno je ovo i velika čast, jer je reč o zaista prestižnoj nagradi koja je za naš nivo nešto najbliže Nobelovoj nagradi - kaže mladi naučnik.

Filip sada planira da putuje, a kad se vrati odmah se vraća daljem radu. Planira da završi studije ovde, pa da master upiše u inostranstvu, a na pitanje da li bi voleo da karijeru jednog dana nastavi u Srbiji odgovara potvrdno.

- Stav ljudi u Srbiji je takav da svi kukaju kako nema para, a evo ja sam uspeo na osnovu istraživanja da dobijem dva patenta i postignem sve ovo bez uloženog novca. Dakle, može se, samo je potrebno da ljudi ulože trud i da imaju želju. Ipak, jedina stvar zbog koje možda ne bih ostajao ovde jeste generalno stav prema nauci - zaključuje Filip.

24sata.rs