U Beogradu se desi više od 2.500 infarkta miokarda, što je pet puta više nego 1990. godine i tri puta više nego 2000. godine

BEOGRAD - Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja, a prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja, izjavio je direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije dr Petar Seferović.

Seferović je kazao da se broj obolelih neprestano povećava i da je prema podacima instituta i zavoda za javno zdravlje 54 odsto svih smrtnih slučajeva nastalo usled kardiovaskularnih bolesti.

"Ove bolesti se blagovremenim razmišljanjem i merama koje su vrlo jednostavne mogu sprečiti ili odložiti", kazao je Seferović ukazujući da broj stručnjaka u kardiologiji koji leče takve pacijente nije mali, ali da je broj obolelih ogroman.
"Okidač" za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pre svega povećan nivo šećera u krvi, povećanje masti u krvi, poremećaj metabolizma, smanjena fizička aktivnost i pušenje.

"Postavlja se pitanje kako u jednoj ovako razvijenoj kardiologiji ima ovoliko bolesnika", naveo je Seferović upozoravajući da i ljudi sada češće oboljevanju od kardiovaskularnih oboljenja jer se faktori rizika "udružuju", odnosno gomilaju.

On je upozorio da se godišnje u Beogradu desi više od 2.500 infarkta miokarda, što je pet puta više nego 1990. godine i tri puta više nego 2000. godine.

Takođe je kazao da je su sve češći i šlogovi, odnosno promene na arterijama mozga koje dovode do zapušenja.
On je naveo da se na kardiologiji u Kliničkom centru Srbije veoma dobro leči akutni infarkt miokarda, gde u svakom trenutku bolesnik dobija ugrađivanje stenta u infarktnu arteriju.
Dr Seferović je ukazao i na podatak da su među prijemima u urgentnim centrima 60 do 70 odsto kardiološki slučajevi.

Prema njegovom mišljenju, jedno od rešenja za takvu situaciju moglo bi da bude i to da se lečenje kardiovaskularnih bolesnika delimično prebaci na lekare opšte prakse i interniste.
"To omogućava uspešan, ali i pojednostavljen pristup, tako da lekari opšte prakse mogu da ponesu deo tereta, u smislu lečenja faktora rizika", kazao je Seferović upozoravajući da je jedan od najčešćih faktora rizika, koji se može rešiti čvrstom voljom - pušenje.

On je kazao da je osim izbegavanja duvana neophodno voditi računa o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, jer u svakom životnom dobu fizička aktivnost ima veliki značaj za očuvanje zdravlja.

Dr Seferović se osvrnuo na organizaciju Kogresa o srčanoj slabosti u Beogradu proteklog vikenda na kome je učestvovalo oko 3. 700 stručnjaka iz 57 zemalja. Kako je kazao, reč je o najvećem kardiološkom sastanku ikada organizovanom u jugoistoistočnoj Evropi na kome su predstavljeni najsavremeniji aspekti lečenja srčane slabosti u svetu.