Seljak sa Krfa, koji je 1916. dao svoju zemlju da se pokopaju pali srpski vojnici, zabranio potomcima da koriste njivu kad su kosti prenete u mauzoleje. Njegov sin ipak pustio ovce, a celo stado odmah uginulo

Krf. Malo je mesta na planeti gde se Srbi mogu osećati kao u svojoj domovini i znati da su među prijateljima kao što je ovo ostrvo.

Sve to počelo je dolaskom srpske vojske pre jednog veka. Među pričama o rađanju prijateljstva dva naroda jedna se ističe. Ona o Janisu Janulisu, grčkom pastiru iz mesta Moraitika, 20 kilometara južno od grada Krfa.

Na imanje ovog nepismenog seljaka 1916. stiglo je oko 3.000 vojnika Drinske divizije koji su činili samo deo od oko 130.000 srpskih ratnika koji su na ovom ostrvu potražili spas. Da je učinio samo ono što i mnogi drugi - pomogao koliko je mogao da se vojska smesti i prehrani, bilo bi dosta. Ali Janis je srpske vojnike tretirao kao svoju decu. Čak i kada su mnogi, izmoreni posle Albanske golgote, na ostrvu našli počinak. Dao je zemlju za groblje, jedno od 27, koliko ih je bilo na ostrvu, da bi mogli hrišćanski da budu sahranjeni. Otuda je tu zemlju smatrao svetom.
- Kada su kosti palih vojnika prebačene u kosturnicu na ostrvu Vidu, otac nam je ostavio zavet - da se ta njiva nikada više ne obrađuje. Međutim, kada je umro, moj brat, kome je njiva pripala, rešio je da je iskoristi makar kao pašu za ovce. Iako smo mu svi govorili da to ne radi, kupio je stado ovaca i pustio ga na njivu. Posle samo jedne noći celo stado je uginulo - priča za Kurir Janisov sin Spiros Janulis.

Posle toga, zavet se poštuje do danas. Ali ni to nije potpuna priča o Janisu Janulisu, jer je potomcima preneo i ljubav prema Srbima.

Janisov unuk Hristos Janulis kaže da je kao mali dedine priče o srpskim vojnicima smatrao za preterivanje.
- Deda je s vojnicima naučio mnoge srpske pesme, a naročito je voleo „Tamo daleko“. Kad god ju je pevao, plakao je - kaže za Kurir Hristos, čijem ocu Spirosu su se, pri pomenu ove pesme, oči napunile suzama.

Hristos kaže da su kao deca znali za žrtve srpskih vojnika, ali da su veličinu onoga što je deda uradio shvatili praktično nedavno.
- Šta je deda uradio, postalo mi je jasno tek kada su pre nekoliko godina počeli da dolaze potomci ljudi kojima je spasao život da zahvale. Ne znam im tačan broj, ali mislim da ih je dosad bilo više od 1.000 - veli Hristos.

Spiros dodaje da je njegov otac bio istinski humanista koji je pomogao mnogima.
- Pred smrt ga je moj brat upitao ko mu sve duguje novac iz Moraitike. Odgovorio je da to nije njegova briga - veli Spiros.

Srbija se makar malo odužila Janisu Janulisu i njegovoj porodici. U mestu Agios Mateos mu je podignut spomenik, a grad Niš je jednoj ulici dao ime ovog srpskog dobrotvora. Janisov unuk Hristos, koga je pronašlo Društvo za negovanje slobodarskih tradicija Srbije Niš, postao je počasni građanin niške opštine Pantelej.

Akcija za završetak mauzoleja na Vidu
ODUŽIMO SE SRPSKIM JUNACIMA

Kurir i UNS u akciji "Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido" prikupljaju sredstva za izradu dve bronzane statue srpskih vojnika od po 3,5 metara ispred mauzoleja na Vidu, koje su predviđene originalnim projektom Nikolaja Krasnova iz 1938.

UNS je otvorio račune u UniCredit banci
Dinarski 170-0030003646031-73
Devizni RS35170003000364603076 (za devizne uplate pogledati uputsto na http://uns.org.rs/desk/Akcija-Oduzimo-se-herojima/39081/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgo-te.html)
Primalac: Udruženje novinara Srbije Resavska 28 Beograd
Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido
SMS akcija je aktivna u Srbiji - upiši 180 i pošalji na 3030, cena poruke je 100 dinara (PDV se ne naplaćuje) i u Švajcarskoj - upiši human180 i pošalji na 455, cena je 10 CHF.

(Rade Repija)