BEOGRAD - Na Fejsbuk stranici "Dnevnik jednog direktora" osvanuo je nesvakidašnji status u kome je jedan čovek opisao koliko je naučio dok je slučajno čuo razgovor majke sa svojim sinovima.

"Majka sa dva sina sela je baš pored mog stola u pekari. Jedan od mladunaca, dečak od desetak godina, ljubazno me upita da mu dozvolim da pozajmi stolicu. Nakon što je mladunce nahranila, majka je tihim ali odlučnim glasom započela razgovor. Do tada sam sedeo sam sa svojim mislima. Nisam imao nameru da slušam, ipak, majčin glas je u jednom trenutku savladao tišinu koja me je okruživala. Reči poznate. Priča koju svaki roditelj priča svojoj deci. Ipak, ova je bila malo drugačija:

'...i mi smo tim, a u svakom timu se zna ko šta radi i ko ima kakve obaveze. Mama i tata idu svakog dana na posao. Naša obaveza je da donesemo novac i da sa njim možemo da kupimo stvari koje su nam potrebne. Naša obaveza je da obezbedimo hranu, odeću, stvari za kuću, putovanja... Ali i vi imate važnu ulogu u timu, a sa njom i obaveze. Da brinete o higijeni prostora, da učite, da nas slušate, pomognete sa onim što možete... Samo tako ćemo svi biti ravnopravno opterećeni i preostaće nam snage i vremena da ostatak vremena iskoristimo zajedno...Razumete li?', upita mama na kraju, gledajući prvo starijeg, a onda i mlađeg direktno u oči.
Mladunci odgovoriše potvrdno. Kao zaključak, usledilo je majčino jednostavno pitanje: 'Onda, da li mogu da računam na vas?'

Dečaci se pogledaše i bez većeg premišljanja istovremeno klimnuše glavama. U tom klimoglavu osetilo se obećanje čvršće od hiljadu 'Ne brinite direktore biće završeno' od milion 'Hoću, šefe majke mi', od milijardu 'Važi, kolega, sve je sređeno'...

Pokaza ova šefica da ne mora pretnjom. Ne mora vikom. Ne mora šakom. Ima i drugih, elegantnijih načina da se priđe ljudima.
pekara-burek-eurokrem-plazma.jpg
Filip Plavcic 

Izašao sam zadovoljan i nasmejan iz pekare. Baš mi se posrećilo danas. Jer, pohađao sam nekad skupe seminare i konferencije o liderstvu i upravljanju ljudima. Slušao sam poznate govornike, učio od priznatih trenera iz oblasti upravljanja ljudima. Dobijao sam korisne savete kako se razgovara sa članovima tima. Primenjivao ih u praksi.

Ponekad i plaćao neznanje visokim cenama. A danas, kakve li slučajnosti, naiđem na vrhunsko predavanje. Uz odlično odrađenu demonstraciju lekcije. Od predavača sa višegodišnjim iskustvom. Sve to uz minimalan trošak.
Za cenu dve puter kifle i jogurta", zaključio je on.