Pored početka školske godine, dodatni udar na budžet porodica u Srbiji su kupovina paprika, krastavaca, kupusa, kao i drva i uglja, za šta su potrebne skoro dve plate

Da biste za zimu spremili 10 metara drva i napunili špajz sa 15 kilograma ajvara, 20 litara kuvanog paradajza, pet kilograma mešane salate, 10 kilograma kiselih krastavčića, 50 kiselog kupusa i 15 kilograma džema od šljiva, biće vam potrebno 70.000 dinara.

Naime, prosečno domaćinstvo će kompletna zimnica koštati polovinu prosečne zarade u Srbiji, ili više od 21.000 dinara, dok je za 10 metara drva, koliko je potrebno da se zagreje 60 kvadrata, potrebno izdvojiti oko 50.000 dinara.
ogrev.jpg
Shutterstock 

Sve teže i sve manje

Da živimo sve teže i imamo sve manje, potvrđuju i kupci i prodavci. Prodavci se žale na slabu prodaju, a kupci na cene.
- Zimnica je veliki izdatak za porodice. Na pijacama su sve nakupci i preprodavci, dok malih poljoprivrednih proizvođača retko gde ima. Sve to utiče na cene. Pripremanje jeste mukotrpan posao, ali Srpkinje su takve da će, gde god da ih život odvede, spremati zimnicu - kaže za Kurir Jasna Velebit iz Kraljeva, ali napominje da je iz godine u godinu na njenim policama sve manje tegli, jer u septembru, pored zimnice, treba spremiti dva đaka za školu i otplatiti zaostale rate od letovanja.

Dodatne troškove imaju i oni koji se sami greju, pa će im septembar dodatno stanjiti novčanik.

Drva na džak

Kako poručuju sa stovarišta, ovih dana najviše se kupuju drva, a prosečna cena bagrema, hrasta, bukve i graba za ogrev je oko 5.200 dinara po kubnom metru, dok je za uslugu rezanja potrebno izdvojiti dodatnih 300 dinara.
- Ove godine drva se traže više nego prošle, jer je cena povoljnija. Ali, i pored toga, ljudi kupuju drva na džak, što samo pokazuje kolika smo sirotinja - poručuju sa jednog stovarišta i dodaju da je od uglja najtraženiji lignit „kolubara“ i „vreoci“, kao i „kocka banovići“, koji košta 13.000 dinara po toni. Kupuje se i mrki ugalj, čija je cena 14.500 dinara po toni.

Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača Srbije kaže za Kurir da je pripremanje zimnice izuzetan trošak za većinu građana.

Gube i kupci i prodavci

- Ako se uzme u obzir da veliki broj zaposlenih radi za minimalac i da su penzije oko 20.000 dinara, onda je spremanje zimnice ogromna stavka za većinu domaćinstava u Srbiji. Ipak, spremanje zimnice je opet jeftinija i zdravija varijanta od kupovine gotovih proizvoda. Nažalost, u celom lancu najviše gube kupci i primarni proizvođači, samo zavisi kad i na kome će se kola slomiti - komentariše Bogosavljević.