SUMORNA STATISTIKA: U Vojvodini jedno samoubistvo svakih 19 sati

NOVI SAD - U Vojvodini na svakih 19 sati jedna osoba izvrši samoubistvo, i to je svrstava među najkritičnije regije u svetu. Međutim, iako ovi podaci zvuče strašno, situacija je bolja nego pre deceniju i po, kada je stopa samoubistava bila dosta veća.

Stopa samoubistva u Srbiji je izuzetno visoka i iznosi 19,5 na 100.000 stanovnika, što nas svrstava na 13. mesto u svetu.

- Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistava u 2015. godini bila 18,9, odnosno 358 samoubistava ukupno. Iako se zapaža značajan trend pada stope u poslednjih 15 godina, sa 29,6 u 2000. godini, na 18,9 prošle godine, stopa samoubistva u Vojvodini i dalje je visoka, jer u Evropi iznosi 13,8 na 100.000 stanovnika. To znači da skoro svakih 19 sati jedna osoba izvrši samoubistvo u Vojvodini, što je i dalje svrstava među najkritičnije regije u svetu - pokazuju podaci Centra za biostatistiku i informatiku u zdravstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu.

Cilj obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva jeste skretanje pažnje javnosti na samoubistvo kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti koji je moguće sprečiti. Širenje informacija, poboljšanje obrazovanja, edukacija, kao i smanjenje stigmatizacije, važni su u takvim naporima, a ovogodišnja tema je “Povezivanje, komunikacija, briga”.

- Psihološki bol koji utiče na osobu da sebi oduzme život je nezamisliv. Osobe koje izvrše samoubistvo ostavljaju za sobom porodicu i prijatelje neutešnim, dok u zajednici podstiču na ovaj čin. Svake godine više od 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo, i to je jedna smrt na svakih 40 sekundi. Svake godine broj izgubljenih života zbog samoubistava prevazilazi broj smrti koje su posledica ubistava i rata zajedno - kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

Glavni faktori rizika za samoubistvo u Evropi i Severnoj Americi su mentalni poremećaji, i to depresija i posledice zloupotrebe alkohola, a samoubistvu doprinosi kompleks psiholoških, socijalnih, bioloških i kulturnih faktora. Obezbeđivanje efikasne komunikacije predstavlja važan deo svake strategije prevencije samoubistva, a neophodna je podrška prijatelja i rođaka, kao i stučna pomoć.

Psiholog Aleksandar Šibul kaže kako do samoubistva dolazi kod osoba koje ne mogu da se suoče sa životnom datošću i tim činom izlaze iz nečega što im je nepodnošljivo.

- Život im je strašan i samoubistvo vide kao izlaz, bežanje od nemogućnosti da se suoče sa sobom. Najčešće ovakvoj odluci prethodi depresija. Oni ne mogu da izdrže pritisak sveta i kod njih je patnja veća od želje za životom - navodi Šibul.

Ovim osobama je potrebno pomoći, ali nekada to nije moguće jer, smatra on, ukoliko neko donese odluku, nema pomoći. Sve zavisi od toga koliko je duboka depresija i koliko snažno ona istiskuje čoveka iz života.

- Potrebno je sve učiniti kako bi se pomoglo čoveku, a to podrazumeva lečenje, stručnu pomoć psihologa i psihijatra, kao i podršku porodice i prijatelja. Neophodno je da se porodica uključi u psihoterapeutski proces. Važno je prepoznati tugu i duboku depresiju.

Povezivanje, komunikacija i briga ključni su u tom procesu i prijatelji, porodica i stručna pomoć jesu mreža koja može da spase čoveka. Samoubistvo je neverovatna sila i zato je potrebno mnogo angažovanja - smatra Šibul i napominje da se samoubistva dešavaju u bilo kojoj sredini i socijalnom statusu, pa i poznatim i ostvarenim ljudima.

Ono što najčešće muči ljude koji razmišljaju o samoubistvu jeste pitanje o tome da li su pronašli smisao u životu, a kako misle da nisu, oni nemaju nadu i pitaju se čemu onda život. Šibul smatra da je suštinski taj čin njihov vapaj za smislom.

Četvrtinu samoubistava počine mlađi od 25 godina

Skoro četvrtinu samoubistava čine tinejyeri i mladi ispod 25 godina i to je 250.000 samoubistava godišnje. Samoubistva predstavljaju vodeći uzrok prerane smrti, čineći više od 20 miliona izgubljenih zdravih godina života.