SEKS-SKANDALI U SRBIJI PETAR ŽIVKOVIĆ: Homoseksualne afere predsednika vlade

Ministra vojske i potonjeg premijera narod je zbog homoseksualnih sklonosti zvao Pera Peder

Početkom novembra oko 50.000 njenih vojnika Timočke i Dunavske divizije, pod komandom generala Stepe Stepanovića, upućeno je u pomoć Bugarima, čije je napredovanje bilo zaustavljeno ispred Jedrena. Sve do kraja marta 1913. godine trajala je opsada ovog strateški važnog grada, čija su utvrđenja podigli nemački inženjeri.

U takvim borbama najvažnija je artiljerija, dok konjica ima sporednu ulogu. Komandant konjice Timočke divizije Petar Živković i njegovi oficiri dokolicu su provodili u pijančenju i orgijama... A onda se jedan lepo građeni konjanik javio na raport svom neposrednom starešini i izjavio „da ga je potpukovnik Živković naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu s njim“.

Stvar je dalje išla linijom komandovanja i Stepa Stepanović je zatražio da Živković bude izveden pred vojni sud. Ali tada se umešao uticajni šef Obaveštajnog odeljenja vojske Dragutin Dimitrijević Apis, inače Živkovićev prijatelj, i afera je zataškana „da se se ne bi ukaljala čast srpske vojske“.

Zaverenici na vlasti

Rođen 1879. u Negotinu, u porodici sitnog trgovca, Živković se opredelio za vojni poziv jer je to bio način da se izbavi siromaštva: tokom školovanja imao je obezbeđenu hranu i stan, a docnije sigurnu platu. Završio je prvo za podoficira, a onda se doškolovavao uz službu. Prišao je zaverenicima protiv kralja Aleksandra Obrenovića i u noći Majskog prevrata 1903. otključao im je vrata i pustio ih u dvor. Otuda njegova veza sa Apisom...

U godinama koje su usledile zaverenici su bili neformalna vlast u zemlji, suprotstavljajući se u mnogim pitanjima i samom kralju, ali se Živković odvojio od njih, ponudivši savezništvo Aleksandru Karađorđeviću. Tako je otpočeo njegov uspon. Veruje se da je Živković stajao iza afere zbog koje je Đorđe godinu dana kasnije morao da se odrekne prestola.

Za račun Aleksandra Karađorđevića, Živković je u Solunu 1917. montirao sudski proces na kojem je Dragutin Dimitrijević Apis s još nekolicinom oficira-zaverenika osuđen na smrt. Aleksandar mu je uslugu vratio već naredne godine, kad se u javnosti jedan potpukovnik oglasio tvrdnjama da je „Živković pederast“. Autoritetom vladara, Aleksandar je Živkovića zaštitio od mogućeg izbacivanja iz vojske.

Skandali nisu oslabili njegove političke pozicije. Nikolu Pašića je smrt 1926. sprečila da Petra Živkovića ustoliči na čelo Radikalne stranke. „Ovaj naš Pera mora što pre da uđe u našu stranku i on ima da je prihvati posle mene. Našao sam da je sposobniji i izdržljiviji od svih ostalih“, govorio je. A u vreme Šestojanuarske diktature 1929. godine Živković je postao predsednik vlade, zadržavši i resor unutrašnjih poslova.

Ajnštajnov apel

Živkovićev mandat je upamćen po mnogobrojnim političkim ubistvima protivnika diktatorskog režima u Jugoslaviji, u prvom redu komunista, što je izazivalo proteste i ogorčenje svetske javnosti, a jedan apel da se represija u Jugoslaviji zaustavi potpisao je i Albert Ajnštajn.

Živković je zbog pritiska javnosti 1932. smenjen i postavljen za komandanta Garde, a Aleksandrovo ubistvo u Marselju iskoristio je da se približi knezu Pavlu. Ima istoričara koji veruju da je baš Petar Živković falsifikovao kraljev testament kojim je Pavle postao namesnik i staratelj maloletnom kralju, a ne kraljica-majka Marija.

Za vreme Drugog svetskog rata bio je u emigraciji u Londonu, podržavajući Dražu Mihailovića. Komunističke vlasti u Jugoslaviji osudile su ga u odsustvu na smrt. Umro je u Londonu 1947.

Sutra: Aleksandar I Karađorđević