SEKS-SKANDALI U SRBIJI Aleksandar Karađorđević: Vanbračna ćerka jugoslovenskog kralja

Regent Aleksandar Karađorđević (1888-1934) iz Prvog svetskog rata je izašao kao tridesetogodišnjak. Bio je „stari momak“ i jedna od ozbiljnih tema, državnih i političkih, u novostvorenoj Kraljevini SHS bila je i njegova ženidba. Simpatizeri dinastije i plaćeni propagandisti pravdali su to što se ne ženi činjenicom da Srbija još oplakuje svoje mrtve iz rata, dok su oni manje naklonjeni vlasti tvrdili da Aleksandar čeka da mu otac, kralj Petar, umre, pa da se oženi kao kralj, boljom prilikom.

Neprijatelji su širili i priče o njegovoj „muškoj nesposobnosti“: još kao mladić Aleksandar je bolovao od zapaljenja jednog testisa. Dugo je bio lečen, a posle prelaska Albanije 1915. stanje mu se pogoršalo, pa je morao da se operiše. Kažu da je Nikola Pašić najviše brinuo zbog te boljke, koja je direktno pretila da prekine dinastiju.

Istini za volju, prestolonaslednik nije pokazivao mnogo interesovanja za žene. Tako je Užičanin Panta Drašković, general i višegodišnji Aleksandrov ađutant, pouzdani svedok njegovih najintimnijih osećanja, u svojim memoarima zapisao da se na početku Prvog svetskog rata, kad je komanda bila izmeštena u Kragujevac, regentu dopadala neka Brankica Milošević iz tog grada. Međutim, njihov odnos, po Draškovićevim zapisima, ostajao je na „ljubaznim pozdravima“. Celi Kragujevac je glasno pričao da je Brankica Aleksandrova metresa, ali je Drašković kategoričan: „Aleksandar tokom celog Prvog rata nije ni opipao žensko čeljade!“

Ne čudi onda što je posle rata provera seksualnih sposobnosti budućeg kralja bila državni projekt od najvišeg značaja. Aleksandru su dovođene dame „da se oproba i pokaže“, i to strankinje, jer su se po isplati vraćale u svoje zemlje, pa je opasnost od indiskrecije bila mala.

Desilo se, međutim, da se, posle jedne takve probe s lekarkom iz Francuske, poslednjeg dana decembra 1920, u jednoj od odaja američkog konzulata u Beogradu, rodila zdrava devojčica. Dobila je ime Jelena.

Sinovljeva verzija

Sredinom devedesetih godina Aleksandrov sin Tomislav ispričaće novinarima u Topoli romantičniju verziju priče o tome kako je stekao polusestru:

„Moj otac i Jelenina majka, Šarlot Kotijar, upoznali su se uoči Prvog svetskog rata u Parizu. Ona je bila iz Bretanje, i zbog porodične tradicije, pošto su joj otac i deda bili lekari, studirala je medicinu na Sorboni. Najpre je upoznala kneza Pavla, a onda joj je on predstavio mog oca. Navodno je to bila ljubav na prvi pogled, ali državničke obaveze mog oca, tada prestolonaslednika, i ratne slutnje razdvojile su dvoje mladih. Sudbina je htela da Šarlot Kotijar po završetku rata stigne u Srbiju kao lekar u misiji međunarodnog Crvenog krsta. Novi susret ponovo je rasplamsao pritajena osećanja... Da imam sestru po ocu, saznao sam za vreme Drugog svetskog rata. Za to žensko dete znala je i moja majka. Ona je za to saznala od oca, ali nama ništa nije govorila. Uopšte, o tome se među nama nije govorilo. To je znala samo nekolicina očevih najbližih prijatelja. Knez Pavle je bio najupućeniji u tu porodičnu tajnu. On je neke detalje te životne epizode kralja Aleksandra ispričao mom starijem bratu Petru.“

Tragičan kraj

Kralj Aleksandar oženio se 1922. rumunskom princezom Marijom, ali je džentlmenski brinuo o Jeleni i njenoj majci sve do tragičnog kraja u Marselju 1934. godine. Prema nekim izvorima, nameravao je da posle zvaničnog dela posete obiđe i ćerku, ali je ubijen... Nakon Aleksandrove smrti brigu o Šarlot i Jeleni preuzeo je princ Pavle. I kraljica Marija, koja je znala za predbračnu avanturu svog supruga, Jeleni je redovno slala rođendanske poklone sve do 1940. godine, kad je Nemačka okupirala Francusku.