BEOGRAD - Tužno je kakve sve poslove obavlja naša omladina a mi im još pričamo da su lenji…

Oce ladi, nece ladi?

– U suštini sve se svodi na to pitanje, u dahu započinje svoju priču devojka iz jednog beogradskog predgrađa. Sve je počelo zaista idilično, bila sam prvo oduševljena jer sam konačno pronašla posao a drugo jer plata kako su mi rekli može da raste.

– Radilo je još par devojaka samnom i sve su bile ”naše”, prvi dan kakva sam brbljiva, pokušala sam da uspostavim neku komunikaciju sa njima, a one su se samo sklanjale. Pred kraj smene, htela sam da pomognem jednoj devojci sa preteškim kutijama koje je unosila a ona me je bukvalno udarila po ruci!

Kako nam je ispričala, uslovi zaposlenja su sledeći.

1. Plata je 20.000 i najviše što su devojke imale je 24.000 dinara.

2. Radno vreme je 8 sati, ali se ostaje duže i to se po pravilu ne plaća jer šef kaže da je bilo vremena da se uradi.

blok-70-nemanja-pancic.jpg
Nemanja Pančić 

3. U dve nedelje se imao jedan slobodan dan, za praznike se obavezno radilo a ako se izađe ranije mora da se nadoknađuje!

4. Toalet je bio, malo je reći, higijenski zapušten, pa smo terane mi same da ga čistimo.

5. Kuvali smo čajeve šefovima i njegovim prijateljima, da im idemo do prodavnice, čak i decu da im čuvamo!

Naša sagovornica srećom nije pušila, ali priznaje da su se devojke bukvalno tukle koja će ići da baci smeće samo da bi imale tih 20 sekundi da izvuku koji dim nikotina.

-Pogotovo mi je teško palo ”izmišljanje posla” kako smo mi to zvali. Jednostavno morao si nešto da radiš, a nekada nije bilo zaista posla, pa smo se zavlačile u magacin i samo šuškale kesama. – završava ovu ispovest ova mlada devojka.

Srećom danas je zaposlena na jednom boljem mestu ali se i dan danas seća ove neprijatne avanture.

(Srbija Danas)