Nađa je ostavljena pre tri decenije u hodniku zgrade na Vračaru, u Lazarevićevoj 9, i do danas nije uspela da sazna ništa o svom poreklu

- Celog života me kopka da saznam ko sam zapravo i ko je ta žena koja me je ostavila pre 33 godine u hodniku jedne zgrade na Vračaru - ovako za Kurir počinje svoju emotivnu priču beograđanka Nađa Lazarević (33), koja je nedavno svojim statusom na društvenoj mreži Fejsbuk s porukom da traži biološku majku podigla celu Srbiju na noge.

Pre tri decenije, 24. avgusta, Nađa je kao beba ostavljena u stambenoj zgradi, u Ulici Lazarevićeva 9, na Vračaru. Kako kaže, prema nekim rečima, bila je stara svega 10 dana kad je napuštena, a prema drugim saznanjima, imala je dva meseca.

Tajna dve žene

- Pronašla me je Mirjana Kreča u ulazu svoje zgrade. Odmah je obavestila policiju, a ja sam bila smeštena u Zvečansku. Nisam imala ništa od papira, ali po dokumentaciji iz doma stoji da sam pronađena sa samo deset dana. U domu sam bila do 11 meseci, kad sam usvojena. Ono što sam uspela da saznam jeste da su me dve žene ostavile ispred zgrade, jedna od oko 20 i druga od oko 40 godina - priča Nađa.

Ova Beograđanka godinama pokušava da dođe do istine i sazna svoj identitet. Kako ističe, od biološke majke ne traži ništa, ali želi da sazna da li ima braću i sestre. Jedan od najtežih trenutaka u životu bio je onaj kad je saznala da je usvojena.

Oprostila, nije zaboravila

- Sa 12 godina sam saznala da sam usvojena i tada mi se ceo svet srušio. Nije mi bilo svejedno dugi niz godina, nekako sam osećala veliki bes prema toj ženi koja me je ostavila. Imala sam veliki problem s tim saznanjem, sve dok nisam dobila svoju decu, tad je tek bes prošao. Tada sam krenula u potragu hladnom glavom, jer tu ženu ne mogu nazvati majkom, ali se nadam da će me prepoznati ili barem neko iz njene porodice. Zaista joj ništa ne zameram, mogu da joj oprostim, ali ne i da zaboravim - ističe Nađa.

Kako kaže, nije maštala o prvom susretu s biološkom majkom, ali joj je često jedna mlada ženska osoba dolazila u snove.
- Godinama sanjam isti san, mislim da je reč o sestri koju je moguće da imam s njene strane. Kad pomislim na prvi mogući susret sa ženom koja me je rodila, prvo što mi pada na pamet je pitanje - zašto? Samo to želim da je pitam. Prošlo je toliko godina, kopka me da li je pokušavala da me pronađe. Sad sve zavisi od nje - napominje Nađa i dodaje:
- Najveća životna želja mi je da saznam ko sam zapravo i ko je ta žena. Da skinem sebi teret koji nosim celog života.

RADOST Maja Kovačević koja je pronašla majku
PUTUJEM USKORO KOD MAME U PARIZ

Podsetimo, u aprilu je Beograđanka Maja Kovačević, upravo posle teksta u našim novinama, saznala, i to nakon 30 godina, ko je njena biološka majka, a nakon toga usledio je i njihov prvi susret.
- Za osam dana idem s porodicom kod majke u Pariz, presrećna sam i jedva čekam ponovo da je vidim. Poslednji susret bio je u julu, a svakodnevno se čujemo i vidimo preko Skajpa. Tamo će biti i moj brat s majčine strane, a ćerka jedva čeka da ga vidi, obećao joj je da će je voditi u Diznilend - ushićena je Maja, koja je Nađi Lazarević poželela sreću u potrazi za majkom.
- Nadam se da će doživeti istu sreću kao ja zahvaljujući Kuriru i da će i njoj na kraju sve dobro ispasti - zaključuje Kovačevićeva.

JAVITE NAM AKO NEŠTO ZNATE

Ukoliko neko od čitalaca Kurira ima bilo kakve informacije o Nađi Lazarević, odnosno njenoj biološkoj majci ili rodbini, može da kontaktira sa redakcijom Kurira ili da se obrati Nađi Lazarević na njenu mejl adresu nadjalazarevic@gmx.ch