Pesnik išao na ljubavne sastanke po nalogu Udbe kako bi rukovodstvu omogućio da se reši nepodobne političarke

Vojin Lukić bio je ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije 1963. do 1965. Sa Aleksandrom Rankovićem, 1966. „zbog prisluškivanja Tita“ smenjen je sa svih funkcija. Godine 1989. objavio je knjigu „Sećanja i saznanja“ u kojoj je opisao i seksualnu aferu između Stanke Veselinov i Matije Bećkovića. On je 1965. organizovao je prisluškivanje koje je razotkrilo skandal u vrhu jugoslovenske vlasti.

Stanka Veselinov je pre rata bila hapšena kao komunistički ilegalac, ali ni pod batinama nije odala svoje drugove. U ratu je učestvovala od 1941. godine, a posle oslobođenja obavljala je odgovorne dužnosti u državi vezane za kulturu. Bila je u braku sa narodnim herojem Jovanom Veselinovim, jednim od najviših funkcionera u Srbiji. Udba je imala saznanja da Stanka godinama nije verna svom mužu.

Volela mlađe

Tada se pričalo da je imala niz seksualnih afera sa mladim književnicima i umetnicima, koji su preko nje dobijali stipendije, stanove, posao i pravili izložbe po svetu...

Evo šta je pisao Vojin Lukić: „Jednog dana, mislim da je bila jesen 1965. godine, pozvao me je Dušan Petrović (tada predsednik Skupštine Srbije, prim. Kurira) na sastanak kod Rankovića i tom prilikom su me njih dvojica upoznala s tim ranijim nastojanjima. Izneli su mišljenje da je problem Stankinog ponašanja opet vrlo aktuelan i da treba nastojati da se pribave opipljivi i konkretni dokazi o njenom ponašanju da bi se ono moglo preseći i onemogućiti. Tada je zaključeno da ja angažujem jednu grupu službenika Državne bezbednosti koja bi na tome radila. Tada su mi dali i sav ranije prikupljen materijal o Stanki. Ja sam odredio Milana Đokovića, načelnika jednog odeljenja beogradske Udbe, da radi na tom zadatku.

Kaput od šanera

Rad i nastojanje Đokovićevog odeljenja nekoliko meseci nisu dali nikakvog rezultata. Ali jednog dana početkom 1966. Dušan Petrović Šane javi mi telefonom da bi trebalo obratiti pažnju na Matiju Bećkovića, mladog pesnika koji je na nekoj izložbi viđen u društvu sa Stankom. Ovo obaveštenje sam preneo Đokoviću, pa je postavljena kontrola, tj. vrlo oprezno praćenje Bećkovića. Posle nekoliko dana je utvrđeno da su njih dvoje otišli u jedan stan na Topličinom vencu... Tehničari Udbe su ušli u stan i ozvučili ga, tako da su snimljeni na magnetofon nekoliko narednih sastanaka Stanke sa Bećkovićem.“

Nema pouzdanih dokaza da je Matija Bećković Stanku Veselinov zaveo po zadatku Udbe, ali se ta teza uporno provlači kroz srpsku publicistiku. Između ostalog, pričalo se da je Bećković kupio zimski kaput od šanera, što je u ono vreme bio mnogo ozbiljniji prekršaj nego danas, i da je to Udbi poslužilo da ga privoli na saradnju...

Titova štafeta

Dušan Petrović Šane, kažu, voleo je te trake da sluša pred prijateljima i kolegama u Skupštini, pri čemu je podskakivao od veselja. Imao je i razlog: priča se da je na snimku bio zabeležen ministarkin odgovor na Matijino pitanje da li više voli njegov polni organ ili Titovu štafetu!

Zbog tog uspešnog „lova“ na Stanku Veselinov i 19 godina od nje mlađeg Matiju Bećkovića, Šane je nagradio Đokovića i beogradske operativce sa 600.000 dinara (Đokovićeva plata bila je 20.000 dinara).

Nekoliko meseci kasnije, međutim, izbila je „afera Ranković“, u kojoj su ovaj političar i njemu potčinjeni policajci optuženi za prisluškivanje Tita i ostalih funkcionera. Akcija utvrđivanja neverstva Stanke Veselinov proglašena je za napad na njenog muža. Ona je prošla bez kazne, vratila se mužu i deci, ali se povukla iz javnog života.

O ovoj aferi snimljena je drama „Dosije 128“, koja je nekoliko puta emitovana na našoj televiziji.

Sutra: Jovan Ćirilov

Drugovi komunisti
PESNIK NA BRIONIMA

Pre nekoliko meseci publicista Momčilo Đorgović pisao je u Danasu da popularnosti Matije Bećkovića nije naudila ova „ljubavna afera pod nadzor Udbe“: „Onda kada niko u Jugoslaviji nije video Brionske otoke ni na razglednici, a kamoli da je imao bilo kakvu predstavu o njima, mladog prosperitetnog pesnika u trapericama Stanka Veselinov je preko celog leta vodila na Brione...“

U svom odgovoru Bećković je napisao da je on u životu posećivao samo bife „Brioni“ u centru Beograda.