BEOGRAD - Mnogi savesni građani, najčešće penzioneri, imaju običaj da godinama čuvaju račune, kako bi u slučaju greške mogli da dokažu da su platili. Ako je suditi po istraživanju, i pored toga što smo u informatičkoj eri, ispostavilo se da su oni u pravu!

Pitali smo preduzeća iz četiri najveća srpska grada, kojima najveći broj građana mesečno plaća prispele obaveze, i odgovori su veoma različiti. Greške i reklamacije, kako tvrde u svim anketiranim kompanijama, nisu česte i događaju se najčešće kao posledica greške na popunjenoj uplatnici.

Dok u "Telekomu" kažu da račune za fiksnu, odnosno mobilnu telefoniju treba čuvati do godinu dana, VIP, Telenor, i Elektrodistribucija Beograd kažu da račune treba čuvati, u elektronskoj ili pisanoj formi (u zavisnosti od toga kako su plaćeni) najmanje 12 meseci. Najduže treba da čuvate račune "Infostana", čak tri godine, kako su nam rekli u tom preduzeću.

Račun "Infostana" čuvajte tri godine

"Posebno građani treba da čuvaju račune ako je pokrenut sudski spor, uložena reklamacija, ili je promenjen vlasnik stana", kažu u JP "Infostan", kome plaćaju Beograđani.

Sa druge strane, u VIP-u napominju da je čuvanje računa "individualna stvar korisnika koja nije definisana zakonom".
cekanje-salter.jpg
Nebojša Mandić 

Na sajtovima Telekoma, Telenora, VIP-a i većine kablovskih operatera možete kreirati presonalizovane naloge sa pristupom stanju vašeg računa i dugovanjima. Elektrodistribucija Beograd takođe pruža takvu uslugu, ali morate prvo da odete na neki od šaltera da se prijavite. Infostan takođe ima na sajtu opciju upita stanja na računu, možete mu pristupiti pomoću JMBG i identifikacionog broja. Ko nema internet, može da pozove kol centar kompanija.

U Novom Sadu čuvajte samo poslednji račun

Novosadska javna preduzeća Informatika i Elektrovojvodina omogućila su građanima uvid u stanje na računu putem interneta. Na sajtu Elektrovojvodine u odeljku Brzi linkovi, klikom na Uvid u račun domaćinstva, građani mogu proveriti koliko im je zaduženje za protekli period po mesecima. Za uvid u stanje računa potrebno je izabrati distributivnu oblast (Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Sombor, Vrbas, Pančevo, Ruma, Sremska Mitrovica) i u prazno polje ukucati ED broj koji se nalazi na svakom računu.
posta-salter-postanski-salter-platni-promet-racuni.jpg
Zorana Jevtić/Ilustracija 

Slična je situacija sa "Informatikom", samo što tamo sistem prilikom prve provere zahteva i registraciju korisnika, odnosno građani moraju izabrati korisničko ime (ili mejl) i lozinku. Nakon prijave, građani mogu da provere stanje računa objedinjene naplate po godini i mesecu obračuna.

Budući da na svakom računu "Informatike" i "Elektrovojvodine" postoji i napomena o dugovanju za prethodni period, dovoljno je da građani sačuvaju samo poslednji račun, ukoliko dođe do eventualne greške što se, kako tvrde u tim preduzećima, retko dešava.

U Nišu račune za struju čuvajte tri godine

U Objedinjenoj naplati Niš kažu da račune nije obavezno čuvati, i da je to "želja pojedinca", a svoja dugovanja građani mogu proveriti dolaskom na šaltere ON, uz ličnu kartu. Za sada ne postoji mogućnost provere dugovanja putem sajta. Što se računa za struju tiče, Nišlije ih mogu čuvati do tri godine u zavisnosti od reklamacije, a svoja dugovanja mogu proveriti na sajtu EPS Snabdevanja.

Kragujevac: Računa nema na internetu zbog "zaštite podataka"

Građani Kragujevca putem interneta, mogu da provere svoja dugovanja jedino kada je u pitanju Elektrodistribucija. Kako saznajemo u Elektrošumadiji, preko sajta „EPS snabdevanja“, može nakon registacije da se bez čekanja sazna sve o utrošku struje. Za ostale delatnosti, takvih mogućnosti nema.

Prema rečima Đorđa Vukajlovića, rukovodioca sluđbe naplate u "Javnom stambenom preduzeću" Kreagujevac, "razmišljalo se o uvođenju sistema za elektronsku proveru računa, ali zbog zaštite privatnih podataka građana to je stalo".

(Blic)