Nikad se neću predati

- Ne opterećujem se maštanjem da ću prohodati, ali ne dozvoljavam da život prolazi pored mene čekajući da se to dogodi. Jednostavno, znam da ću jednog dana ponovo koračati. Dajem sve od sebe i ne pada mi na pamet da se predam - počinje priču Bojana Gladović (29) iz Rume, koja je od 2005. prikovana za invalidska kolica.

Tog martovskog jutra s koleginicama je automobilom pošla za Novi Sad, gde je kao medicinska sestra radila u KC Vojvodine. Na prevoju Iriškog venca naišli su na led, automobil je skrenuo s puta i počeo da se prevrće. Koleginice su prošle s lakšim povredama, Bojana je prevezena u Urgentni centar, gde je i operisana.

Prognoze su bile sumorne, ali Bojana se nije predavala. Krenula je na rehabilitaciju, a u kući je napravila teretanu. Vežbala je, ne dozvoljavajući da joj mišići atrofiraju.

- Krajem 2008. godine čula sam za kliniku „Neurovita“ u Moskvi. Nakon operacije u Rusiji, otpočela sam terapiju matičnim ćelijama. To je rezultiralo time da sada mogu da stojim, a počela sam i da osećam bol u nogama. Sada je od presudne važnosti da nastavim terapiju jer je to jedina šansa da ponovo prohodam - objašnjava Bojana. Ona kaže da je do sada na lečenje u Rusiji potrošila 105.000 evra, ali da joj je za kompletnu rehabilitaciju potrebno još 60.000 evra, koje nema. Prilog o Bojaninoj tragičnoj sudbini možete videti danas na TV Prva u emisiji „Eksploziv“.

(T. R.)