U jeku Kumanovske bitke, 24. oktobra 1912, srpska vojska je počela da posustaje i polako odstupa, na kritičnom delu fronta. Tu na scenu stupa Ahmed Ademović, leskovački rom koji je služio kao trubač u srpskoj vojsci.

U to vreme trubači su specifičnim trubnim znacima davali vojnicima signale za napad ili povlačenje. Ahmed se u prelomnom trenutku bitke, kada je srpska vojska počela da posustaje ušunjao u redove turske vojske i po sluhu odsvirao njihov znak za povlačenje.

Zbunjeni Turci su počeli da se povlače, a Ahmed je iskoristio pometnju, brzo se vratio u srpski tabor i odsvirao znak za juriš. Srbi su tada poleteli na zbunjenu tursku vojsku i potukli je otvorivši time put za nadiranje dolinom Vardara.

Njegova domišljatost je preokrenula tok bitke i očiglean poraz srpske vojske pretvorila u pobedu.

Odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima, a njegov podvig koji je bio toliko prost i jednostavan završio je u udžbenicima na francuskim i ruskim vojnim akademijama kao pozitivan primer lukavstva običnog vojnika.

Ahmed Ademović se ponosio svojim podvigom i Karađorđevom zvezdom toliko da odlikovanje nije skidao do kraja života. Meštani Leskovca pamtili su i poštovali njegovo herojstvo. U svakoj prilici i obeležavanju godišnjica Ahmed je dobijao počasna mesta i svi su mu ukazivali veliku pažnju.

Međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova – Redžu i Ramu.Umro je decembra 1965. godine u svojoj 92. godini.

(EPK/Wikipedia)