AP TVRDI: Rusija ima ŠPIJUNSKI centar u Nišu, prva baza posle raspada SSSR

NIŠ - Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu podstiče pitanje da li je njegova svrha zaista pružanje pomoći u slučaju prirodnih katastrofa, piše AP.

U tekstu pod nazivom "Unutar ruske 'špijunske baze' na Balkanu", AP navodi da neke zapadne nevladine organizacije i vojni analitičari veruju da su Rusi napravili "malu prerušenu bazu koja prisluškuje američke vojne interese na Balkanu", ali ne daje dokaze za te tvrdnje.

"U komandnoj sobi nalaze se veliki ekrani za nadzor, u skladištu spasilačka oprema, a nezavršena siva betonska zgrada služi kao centar za obuku", opisuje novinar AP-a humanitarni centar koji je nedavno posetio.

Srbija je i dalje bliska Rusiji, dok su njeni susedi sve više "nepoverljivi" prema namerama i prisustvu Rusije, posebno Bugarska, Rumunija i Mađarska. Sve zemlje oko Srbije, dodaje agencija, ili su članice NATO ili žele da budu.

Zapadni analitičari navode da je baza odgovor Kremlja na širenje NATO-a u regionu.

"Ako je vojna operacija, to bi bila prva baza Kremlja u Evropi izvan bivšeg Sovjetskog saveza od kolapsa Varšavskog pakta početkom devedesetih. Zvaničnici Evropske unije su rekli da ako Srbija postane članica moraće da se uključi u programe Unije za pomoć u vanrednim situacijama i da napusti ruske programe."

"Ruski partner u centru je Ministarstvo za vanredne situacije, moćna poluvojna jedinica čije aktivnosti uključuju pomoć u katastrofama, ali obavlja poslove i za ruske bezbednosne službe", piše AP.

Američka agencija podseća da je tadašnji ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu na otvaranju centra 2012. rekao da su spekulacije da Moskva želi da napravi vojnu bazu u Srbiji "čista izmišljotina". Zvaničnici NATO nisu želeli da daju izjavu o prirodi baze, rekavši samo da "nisu previše zabrinuti za njenu ulogu, koja god da je".

Novinar AP-a navodi da je tokom posete, kako kaže, takozvanom "Rusko-srpskom humanitarnom centru" našao "malo vidljivih dokaza" da se mesto koristi za bilo šta drugo osim za borbu protiv poplava, šumskih požara ili drugih prirodnih katastrofa.

"Fotografije na video ekranima u komandnim sobama pokazane novinarima AP-a bile su uglavnom sa nadzornih kamera postavljenih po objektu. U skladištu su bila ambulantna kola, džip 'lada niva' ruske proizvodnje, spakovani šatori, gumeni čamci i uglavnom protivpožarna oprema", piše američka agencija.

Kodirektor centra Vjačeslav Vlasenko izjavio je da je centar daleko od toga da je opremljen za špijuniranje susedne Rumunije, gde je nedavno instaliran američki antiraketni štit, ili Kosova, gde su raspoređene mirovne snage NATO-a i gde SAD ima bazu.

"To su samo glasine. Nije moguće promeniti ovaj centar u špijunski. Veoma je mali, od osoblja imamo samo tri srpska državljanina i pet Rusa i ništa više. Čak ni zgrada nije naša", rekao je Vlasenko.

On se požalio da su susedi Srbije, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina, odbili pomoć Rusije tokom velikih prirodnih katastrofa i nedavne izbegličke krize.

Hrvati su, prema njegovim rečima, bez ikakvog objašnjenja odbili pomoć ruskih aviona u gašenju velikih šumskih požara na obali, a nisu hteli da prihvate ni šatore za izbeglice.

"To je samo politika. Kažu da je Vladimir Putin loš, da Rusija želi da dominira. Politička motivacija treba da izadje iz humanitarne pomoći", rekao je Vlasenko.