Mogu se refundirati samo troškovi specijalističkih i dijagnostičkih pregleda za koje ne postoje zvanične liste čekanja, pod uslovom da se ta uslugu u roku od 30 dana ne može dobiti u državnoj ustanovi

BEOGRAD - Za pojedine lekarske usluge, poput pregleda skenerom, magnetnom rezonancom i ugradnju pejsmejkera i dalje postoje liste čekanja, a Republički fond za zdravstveno osiguranje za druge dijagnostičke usluge obavljene u privatnim zdravstvenim ustanovama osiguranicima je u 2011. godini refundirao 4,2 miliona dinara.

Kako navode u RFZO, mogu se refundirati samo troškovi specijalističkih i dijagnostičkih pregleda za koje ne postoje zvanične liste čekanja pod uslovom da se ta uslugu u roku od 30 dana ne može dobiti u državnoj ustanovi.

Tako se, na primer, troškovi za pregled magnetnom rezonancom, na koju se čeka i po nekoliko meseci ne mogu refundirati.

"Nije poenta da osiguranici plaćaju zdravstvenu uslugu i da kasnije refundiraju novac, već da pregled obave u zakonski predviđenom roku", poručili su iz Fonda.

Prema podacima koje je RFZO dostavio Tanjugu, zvanične liste čekanja osim za MR, postoje i za skener, ugradnju endoproteza kuka i kolena, operaciju katarakte sa ugradnjom sočiva, ugradnju bajpasa i valvule, koronarografiju srca, ugradnju graftova i pejsmejkera, a vreme čekanja zavisi od vrste intervencije, ustanove i stepena hitnosti.

Kada su urgentni slučajevi u pitanju, kao i za preglede za koje ne postoje liste - čekanja nema, tvrde u Fondu.

Ranije, najduže liste bile su za kardiohirurške intervencije - tada je na listama u zdravstvenim ustanovama u Srbiji bilo više od 2.000 pacijenata, a sada ih je manje i za te operacije čeka se od tri do šest meseci.

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti KCS prof dr Petar Seferović je istakao da su liste čekanja relativno kratke, odnosno da je napravljena dobra organizacija i da se za intervencije na srcu ne čeka duže od mesec dana.

Kada su u pitanju dužine čekanja za intervencije i preglede u državnim ustanovama u unutrašnjosti, Dejana Ješić iz službe za saradnju sa medijima Zdravstvenog centra Valjevo navela je da se na preglede čeka najviše mesec dana, kod gastrenterologa dan - dva, kod hematologa četiri - pet, dok se kod endokrinologa i kardiologa čeka najduže.

Kada je reč o CT i MR aparatima, u državnim zdravstvenim ustanovama ima tačno 65 skenera i 19 magnetnih rezonanci, a na preglede se čeka od mesec dana do šest ili sedam meseci, u zavisnosti od stepena hitnosti.

U mnogim zdravstvenim ustanovama u Srbiji problem predstavlja i to što su aparati stari pa se često kvare, a često se u jedan zdravsveni centar šalju pacijenti iz drugih ustanova.

Sve ustanove koje imaju izvore zračenja, poput rendgena, skenera, morale su do 24. maja da podnesu Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja zahtev za novu dozvolu za rad.

Problem čekanja na skener i MR, prema rečima predsednice Lekarske komore Srbije Tatjane Radosavljević bi mogao biti rešen uključivanjem MR i CT aparata iz privatnog sektora u sistem RFZO, podvukavši istovremeno da se srpsko zdravstvo dobro pokazalo kada je reč o hitnim stanjima i pacijentima obezbedilo dijagnostiku i lekarsku pomoć u veoma kratkom roku.

Prema podacima Insituta za javno zdravlje "Batut" u 2010. godini obavljeno je 335.000 snimaka skenerom, a 61 pregled magnetnom rezonancom.

Direktor Službe za tehničke i druge poslove u Kliničkom centru Srbije Vojislav Kosanović rekao je nedavno za RTS da je najveći problem nedostatak aparata, odnosno magnetne rezonance.

"Svi koji su već hospitalizovani u Kliničkom centru ne čekaju na snimanje. Međutim, svi koji dolaze sa uputima moraju da čekaju, u zavisnosti od bolesti, od tri do šest meseci", kazao je Kosanović.

U Beogradu, na VMA se, na primer, nešto duže čeka na radiološke dijagnostičke procedure i povremeno za histopatološke nalaze, kao i za ortopedske i oftalmološke operacije.

"To je shodno broju naših radiologa i patologa, ne samo na VMA već i celoj Srbiji. Mi imamo dovoljno novih tehnologija i novih mašina, međutim često nemamo dovoljno kadra da obavi željeni broj pregleda", kazao je načelnik VMA Marijan Novaković.

On je skrenuo pažnju da se često dešava da pojedini lekari olako donesu odlku da se urade složeniji pregledi na magnetu, pregledi skenerom ili ultrazvučni pregled, a da za tim nema potrebe ili da pacijent nije detaljno pregledan pre toga.

"Zato mislim da primarnu i zdravstvenu zaštitu treba podići na mnogo veći nivo, treba uvažiti naše kolege koji rade u ambulantama, ne opteretiti ih velikim brojem pacijenata da bi mogli da se posvete pacijentu, i da se samim tim omogući onima kojima je hitno potrebna pomoć da što pre dođu na red", kazao je Novaković.