Pravoslavni vernici danas obeležavaju svetog apostola Filipa, đakona iz Kesarije (današnja Palestina) koji je celog života propovedao hrišćanstvo i opismenjavao sve one koji su želeli učiti, bez obzira na veru i nacionalnost.

Filip je bio ugledni učitelj i đakon u Kesariji, imao je ženu i četiri kćerke. Kada je počelo gonjenje hrišćana u Kesariji, Filip se dvoumio da li da beži u Samariju.

sveti-apostol-filip.jpg
Printscreen/Youtube 

Predanje kaže da mu se jedne noći javio Bog u snu i pitao ga da li se plaši, na šta je Filip odgovorio potvrdno. Bog mu je tada rekao da ima strah sa razlogom, jer treba da beži za svoj život i da ga proživi tako što će dalje širiti hrišćanstvo.

Filip ne htede da se samo on jedan obogaćuje takvom blagodašću, nego je želeo da i drugi imaju udela u tom daru. Zato, našavši prijatelja svog Natanaila, za kog se smatra da je apostol Vartolomej, povede ga sa sobom. Primivši Svetog Duha, Filip je propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj.

sveti-apostol-filip.jpg
Printscreen/Youtube 

Elem, predanje o apostolu Filipu dalje kaže da se u frigijskom gradu Jerapolju našao na zajedničkom jevanđelskom poslu sa apostolom Jovanom, svojom sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejom. Tu bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hraniše i klanjaju joj se kao da je kakvo božanstvo.

Apostoli molitvom umrtviše zmiju, čime navukoše gnev tamošnjih ljudi. Prema jednoj verziji neznabošci uhvatiše Filipa i raspeše ga naopako na drvetu, potom raspeše i Vartolomeja. Druga verzija pak kaže da su ga razapeli visoko visoko na jednom zidu.

U momentu raspeća apostola zemlja se rastupi i proguta gradonačelnika i mnoge druge sa njim. U velikom strahu ljudi potrčaše da skinu raspete apostole, no uspeše jedino Vartolomeja da skinu živog. Kako ga behu visoko razapeli, nisu mogli lako doži do njega, te Filip izdahnu i mrtvog ga skinuše. U poslednjim trenucima ovozemaljskog života Filip moljaše Boga za one koji su ga razapeli i za neznabošce.

Gospod usliši molitvu njegovu, i odmah naredi zemlji, te sve progutane ljude izvede žive, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva.

Mošti Svetog Filipa prenete su kasnije u Rim.