ALEKSANDAR U SRBIJI NIJE MOGAO DA NAĐE POSAO: Otišao u Južnu Ameriku i sad je DIREKTOR GUGLA
SANJTAGO - Aleksandar Čiglovski (40) je pre 12 godina stegao srce, spakovao kofere, pozdravio se sa porodicom i, suočen sa činjenicom da u Srbiji ne može da nađe normalan posao, preselio se na drugi kraj sveta - u Čile.
On je danas direktor u Guglu za Južnu Ameriku, a iako je više od decenije u Čileu, Srbija mu i dalje jako nedostaje. Međutim, za povratak nema šanse.
Aleksandar je nekoliko godina pokušavao - radio je za niske plate, volontirao, pokušavao da stekne iskustvo i nađe posao od kog zapravo može da se živi. Ali, onda je shvatio da mu je jedina šansa odlazak iz zemlje, a prva opcija mu je, kao i velikom broju Srba, bila Australija. Međutim, novac je ponovo predstavljao problem.
- Kada neko zarađuje 200 evra i za ceo vizni proces treba da skupi između 15 i 20 hiljada evra, to je kao nemoguća misija. Tu se pojavila opcija preko jednog prijatelja da odem u Čile i evo još uvek sam tu - kaže Čiglovski.
- U početku taj vetar promena je jak, pogotovo kada postoji nada da nešto drugačije može da se desi u tvom žiivotu, ali s druge strane uvek postoji strah - šta ako ne uspem. Jednostavno, neuspeh nije bio opcija. U početku ne toliko, ali vremenom počinje da raste osećaj da ne živiš u svom svetu i da nećeš biti svoj na svome. Iako sam prihvaćen izuzetno lepo od strane Čileanaca i nikada nisam imao nikakav problem, nikada se ne gubi osećaj da si stranac. Osećaj da ti fali nešto je stalno prisutan, i sa godinama samo raste - iskren je naš sagovornik.
- Uvek možes da se čuješ preko interneta, telefona, ali ne možeš nikad više da se skupiš sa svima, da odeš na Adu, da odeš na slavu, da budeš na svojoj slavi, da budeš na svadbama, rođendanima, rođenjima dece, krštenjima prijatelja i rodbine. Jednostavno, postaješ svake godine sve bleđa senka nečega što je moglo da izgleda drugačije, samo da si rođen u drugom vremenu i drugom društvu. Nedostaje mi Srbija, ali ne mogu da se vratim. Pričajući sa prijateljima vidim da se stvari nisu popravile, a ja sada imam porodicu o kojoj treba da razmišljam - kaže Aleksandar.
Sa velikim uspehom dolazi i puno obaveza, pa pored napornog radnog vremena od 9 sati, provodi dosta vremena i u prevozu, pa mu malo vremena ostaje za porodicu i ostale stvari koje bi voleo da radi. Kako kaže, na zapadu je tako - što više zarađuješ, to ti manje vremena ostaje, ali i da može da vrati vreme, ipak bi doneo istu odluku i tog dana, pre 12 godina, spakovao bi kofere i preselio se u Južnu Ameriku.
- Ja bih ponovo uradio isto što sam uradio i pre 12 godina, ali ne mogu da generalizujem savet svim mladim ljudima koji razmišljaju o tome danas. To je jako teška odluka. Razumno je lako doneti takvu odluku, ako pogledate situaciju u regionu, ali emotivno je teško. Ipak, svako treba da pokuša - savetuje Aleksandar.
(24 sata)
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega