NERADNO U SRBIJI: Danas je DAN PRIMIRJA u Prvom svetskom ratu, a evo ZAŠTO ga SLAVIMO

BEOGRAD - Srbija u petak, 11. novembra, obeležava državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se proslavlja neradno.

DIVLJENJA JE DOSTOJAN OVAJ MALI SRPSKI NAROD: Ovo je prvih 130 godina srpsko-američkih odnosa

OVAJ CVET DANAS STAVITE NA REVER: Raste u Srbiji, za njega zna ceo svet, a evo šta predstavlja

Podsetimo, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je dan koji se smatra kapitulacijom Nemačke u Prvom svetskom ratu 1918. godine. Naime, posle tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, tog dana su sile Antante potpisale primirje s Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat.

Uslovi iz tog dokumenta koje je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bili su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i uslovi tokom primirja.

Iako su primirjem završena borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum - Versajski ugovor.

Srbi su platili najveću cenu

Istoričar dr Miloš Ković, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za Sputnjik kaže da ako bi neka zemlja trebalo da obeležava godišnjicu Prvog svetskog rata, onda je to svakako Srbija. Prvi svetski rat bio je kataklizma evropskih, a potom i svetskih razmera, a tako masovna pogibija ljudi i razaranje bilo je potpuno neviđeno do tog vremena, podseća Ković.

„Od svih naroda koji su bili zahvaćeni tim ratom, Srbi su platili najveću cenu. Procentualno, u odnosu na broj stanovnika, najviše žrtava u tom ratu imala je Srbija. Ako bi neka zemlja trebalo da se seća Prvog svetskog rata, onda je to Srbija i čitav srpski narod, jer je gotovo podjednako stradao srpski narod na teritoriji Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Srema, Banata, Bačke, Slavonije, Hrvatske, Dalmacije.

To je bila užasna kataklizma i smatra se da je u Srbiji tada poginulo i umrlo više od 1.247.000 ljudi. Međutim, taj broj ne obuhvata Srbe koji su tada živeli van Srbije. Primera radi, broj žrtava Srba iz Bosne i Hercegovine je negde oko 200.000“, kaže Ković. Nemačka ofanziva u proleće 1918. bila je zaustavljena, a kontraofanziva savezničkih snaga tog leta na Zapadnom frontu za Nemce je takođe bila porazna.

Međutim, objašnjava profesor Ković, proboj Solunskog fronta bilo je ono što ih je prelomilo, a uloga srpske vojske u tom događaju je bila izuzetno značajna.
„Onog časa kada je srpska vojska uz pomoć francuske vojske probila Solunski front, glavnokomandujući nemačke vojske i vojske centralnih sila, generali Hindenburg i Ludendorf, zatražili su potpisivanje primirja. Srbi su prvo iz Trojnog saveza izbacili Bugarsku, a zatim su direktno ugrozili Austrougarsku i to je bio signal za Nemačku da mora da potpiše primirje. Ona je 11. novembra pristala na prekid neprijateljstava, razmenu zarobljenika i povlačenje sa teritorije Francuske“, kaže Ković.

(Agencije/EPK/Sputnjik)

• SVEČANOST NA FRANCUSKOM VOJNOM GROBLJU: Ambasadori položili vence povodom Dana primirja
• OVAJ CVET DANAS STAVITE NA REVER: Raste u Srbiji, za njega zna ceo svet, a evo šta predstavlja
• DIVLJENJA JE DOSTOJAN OVAJ MALI SRPSKI NAROD: Ovo je prvih 130 godina srpsko-američkih odnosa
• POČAST PALIM BORCIMA: Vučić i Džonson položili vence povodom Dana primirja
• VENCI NA SPOMEN-KOSTURNICU BRANILACA BEOGRADA: Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu
• IZRADIMO SPOMENIK SRPSKIM JUNACIMA NA VIDU: Čajetina se odužila slavnim Zlatiborcima
• (KURIR TV) DAČIĆ: Jedina strana zastava koja se vijorila na Beloj kući bila je SRPSKA ZASTAVA
• 100 GODINA PRIJATELJSTVA: Dan kada se zastava Srbije vijorila širom Amerike i na Beloj kući!