Srbiju do sada nisu pogađali zemljotresi čija je magnituda prelazila šest jedinica Rihterove skale i nema razloga da se veruje da bi takvih potresa moglo biti, izjavila direktorka RSZ Slavica Radovanović

BEOGRAD - Verovatnoća da Srbiju zadesi razoran zemljotres, kakav je proteklih dana pogodio severnu Italiju, u ovom trenutku je veoma mala, izjavila je direktorka Republičkog seizmološkog zavoda (RSZ) Slavica Radovanović.

Radovanović je rekla da Srbiju do sada nisu pogađali zemljotresi čija je magnituda prelazila šest jedinica Rihterove skale i da nema razloga da se veruje da bi takvih potresa moglo biti, jer je Italija seizmički znatno aktivnija od Srbije.

Ona je istakla da se zemljotresi koji će izazavati štetu neće događati svakog dana, ali da potresi neće ni sasvim prestati.

"Zemljotresi će se događati sa istom učestalošću kao i u prošlosti, mada neće biti vremenski ravnomerno raspoređeni nego će biti skoncentrisani u pojedinim dekadama", ocenila je Radovanović.

Zbog toga bi bilo poželjno da se period do novog potresa iskoristi da se, gde god je to moguće, ojačaju pojedini građevinski objekti, smatra ona.

"Neka istraživanja pokazuju da je oko 50 procenata objekata u Srbiji zidano pre donošenja propisa", upozorila je Radovanović i dodala da te zgrade verovatno ne bi mogle da izdrže maksimalne zemljotrese.

Istočna Srbija je malo, a centralna Srbija najviše seizmički aktivna, što znači da su u najvećem riziku objekti u centralnom delu Srbije, upozorila je ona i dodala da ima objekata zidanih pre 1963, pa čak i pre 1910. godine.

"Neki objekti su u toliko lošem stanju da će i prilikom potresa od sedam stepeni Merkalijeve, odnosno oko pet jedinica Rihterove skale, trpeti značajna oštećenja", upozorila je Radovanović.

Ona je podsetila da su u zemljotresu u Italiji oštećenja pretrpeli stari, ali i neki savremeni zidani objekti, zbog čega je Italija pokrenula postupke za utvrđivanje odgovornosti onih koji su te objekte projektovali.

Povodom zemljotresa koji su se u poslednje vreme dogodili u Bugarskoj i Italiji, ona je rekla da seizmička aktivnost Srbije nije nezavisna od suseda u regionu, jer prema seizmologiji, "svi zajedno pripadamo prostoru istočnog Mediterana".

Prema njenim rečima, ima više mesta u okruženju gde bi se mogli dogoditi ne katastrofalni, nego rušilački i snažni zemljotresi koji ostavljaju posledice, magnitude od pet do šest jedinica Rihterove, odnosno sedam do osam stepeni Merkalijeve skale.

Ona je istakla da je seizmička aktivnost u Bugarskoj koja je započela potencirala mogućnost da se u žarištima na jugu Srbije dogode zemljotresi.

"Ostaje da se vidi šta će se događati u Rumuniji, dok italijanske kolege ne mogu više pouzdano da kažu da se više neće ponoviti zemljotres kakav je bio prekjuče", rekla je Radovanović.

Ona je podsetila da je bilo jakih zemljotresa 70-ih godina u Italiji, Grčkoj, na teritoriji bivše Jugoslavije i Rumunije.

Radovanović je podsetila da je u poslednjih 10 godina Srbija imala nekoliko zemljotresa magnitude pet i preko pet jedinica Rihterove skale što je ispod maksimalnih zemljotresa koji se mogu dogoditi, ali dovoljno jakih da svedoče o tome da se seizmička energija kod nas oslobađa, a ne akumilira se, bar ne u prostorima centralne Srbije.

"Postoje prostori u Srbiji u kojima toliko dugo nije bilo zemljotresa, a jedan od takvih je i Vojvodina, pa sada skoro da niko ne veruje da ih može biti, sem seizmologa", rekla je Radovanović.

Ona je podsetila da su 20-ih i 30-ih godina na prostoru Srbije bila dva zemljotresa - rudnički i lazarevački sa ukupno više od 50 žrtava.

U dekadi 20-ih godina dogodio se i zemljotres u Vojvodini i na jugu Srbije kod Gnjilana i Uroševca, a potom do 70-ih godina, sem nekih slabijih, nije bilo izuzetnih potresa, podsetila je ona.

Do 80-ih godina, kada se dogodio zemljotres na Kopaoniku, praktično na prostoru Srbije nije bilo jačih potresa, posle čega su se 90-ih dogodili zemljotresi u Mionici i kod Trstenika, a 2010. i kraljevački zemljotres, podsetila je Radovanović.