TOG DANA, U MOM RODNOM SELU, VIDEH SELJAKA KAKO VISI... Ovako je Dobrica Ćosić pokušao da se ubije

"Ja sam mislio da se obesim. Jer, toga dana se u mom rodnom selu, Velikoj Drenovi, obesio jedan seljak, za topolu na obali Morave. I onda sam ja išao da vidim njega kako visi. Još pre nego što je na to mesto došla policija, žandarmerija. Selom se odjedanput proneo glas da se jedan čovek obesio.

Interesovao me je način na koji se taj čovek obesio. Video sam kako je vezao konopče za granu, visoku, kako se popeo, a posebnu sam pažnju posvetio tehnici uz pomoć koje se obesio. Moraš dobro da zavežeš konopac i onda da skočiš. Ako se prekine ovaj pršljen (Dobrica mi je na svom telu tačno pokazao koji), odmah je gotovo", piše jedan od najpoznatijih hrvatskih novinara Darko Hudelist u novom broju Nedeljnika.

Darko Hudelist je svojevremeno proveo nekoliko godina u Beogradu (iz čega je nastala knjiga Moj beogradski dnevnik), a centralno mesto u njegovim istraživanjima o srpsko-hrvatskim odnosima zauzimali su upravo razgovori sa Dobricom Ćosićem. Hudelist i Ćosić su se vremenom zbližili, što je ovom novinaru otvorilo put u skrivene tajne koje je "otac nacije" ponekad čuvao i od sebe.

Hudelist je zabeležio da njih dvojica u brojnim razgovorima, počevši od prelomnog, vođenog 13. februara 2008, pa nadalje, više nisu imali dilemu o čemu će zapravo razgovarati.

"To više nije bio ni tzv. Londonski ugovor iz 1915, ni Memorandum SANU, ni njegovi odlasci u Primošten i saradnja s Jovanom Raškovićem, ni rat u Bosni devedesetih, ni nešto peto, šesto ili deseto (iako, naravno, ni to nismo zanemarili), nego on sam, Dobrica Ćosić, sa svojom izuzetno kompleksnom strukturom ličnosti kao i s ishodišnim upitnikom njegovog života: zašto je postao (ekstremni) pesimista i zašto je u određenim trenucima, razdobljima ili situacijama taj fundamentalni pesimizam, ugrađen u temelje njegovog karaktera, kulminirao intenzivnim razmišljanjima o samoubistvu", piše Hudelist.

Suicidalne misli su Ćosića, piše Hudelist, proganjale i nakon razmišljanja o bešenju, a uz ostalo, bio je opsednut idejom da skoči u reku Moravu.

"Zaista sam mislio da se utopim u svojoj zavičajnoj reci Moravi. Ali nisam bio siguran - možda ću da isplivam. Osim toga, gde da nađem taj vir koji će me poneti u dubinu vode? I kako da to učinim, možda da stavim kamen oko vrata? Svašta mi je padalo na pamet.Nagomilalo se jedno neraspoloženje u meni, nezadovoljstvo samim sobom", govorio je Ćosić Hudelistu, koji je napomenuo da je "šutio i puštao Ćosića da govori".

"Koliko god sam bio iznenađen, pa i šokiran, ovom njegovom ispoviješću, toliko sam je, na neki način, i očekivao. Da budem potpuno iskren, i sâm sam, posve promišljeno i namerno, potaknuo Ćosića da mi se na ovakav brutalan način otvori".

(Nedeljnik)