TRAGIČNA SUDBINA SLAVICE BURMAZOVIĆ: Tukao me i lomio mi nos

Jednom mi je polomio nos jer sam htela da izađem iz kuće. Često sam bila u masnicama, a najbližima se pravdala da sam pala... Ipak, batine su ništa za strah i psihičku torturu. Pričao mi je da bi ubio za mene, jer sam „njegova i božja“. Ne bi. Ubio bi mene.

Ovako za Kurir priča Slavica Burmazović (39), koja je juče protestovala ispred Vlade Srbije jer je njen bivši nevenčani suprug, turski državljanin Ejup Sabri Jundžu, oteo njihovo troje dece i odveo ih u Tursku. Iako su čak i turski sudovi dodelili starateljstvo majci, Slavica već skoro šest meseci nema nikakav kontakt s decom niti zna gde su.
- Deset godina je manipulisao mnome, bio spreman da polupa sve po kući, oduzme mi auto, novčanik zbog toga što sam htela da popijem kafu... Zbog ljubomore mi je uskratio posao, porodicu, prijatelje, a ja sam ćutala i trpela, kao što trpi većina žena u Srbiji. S vremenom sam čak naučila da igram po njegovim pravilima kako bih dobijala manje batina - priseća se horora zajedničkog života Burmazovićeva.
Slavica kaže da i dan-danas živi u paničnom strahu od Ejupovih pretnji, ali je odlučila da izađe u javnost zbog višeg cilja:
- Deca su uvek živela u Srbiji, ne znaju jezik, ne znaju ništa tamo... Kako će bez mene? Ne znam već skoro šest meseci gde su, da li u Turskoj, Siriji, Iranu? Molim premijera Vučića i predsednika Nikolića da mi pomognu. Nek pokažu da vlada zakon, a ne pravo jačeg! Deci je mesto pored majke - kaže Slavica, koja je preko Kurira poslala poruku deci:
- Volim vas najviše na svetu, daću krv, suze i znoj samo da vas vidim. Ne postoji osoba koje će me sprečiti. Bivšem mužu bih poručila da bude dobar otac svojoj deci.