Kompanija Jura će ponuditi novi ugovor o radu na šest meseci Violeti Petrović (41), samohranoj majci koju je predhodno ostavila bez posla uprkos tome što je bila obaveštena da je ona na bolovanju jer se leči od karcinoma i prima hemoterapiju.

- Veoma sam srećna zbog ovakvog ishoda jer taj posao znači život za dete i mene. Sada očekujem da mi od države stigne naknada za bolovanje. Već sam skoro potrošila 20.000 dinara koje sam dobila iz Jurinog Fonda solidarnosti, i to dan pre nego što su mi dali otkaz. Morala sam da kupim ampule i još nešto za terapiju, a valjalo je kupiti i hranu. U Juri je, inače, zabranjen sindikat, ali postoji taj fond, u koji svi radnici mesečno uplaćuju po 300 ili 400 dinara, pa se pomoć daje kome je potrebna. To je, dakle, pomoć koju nisam dobila od kompanije, već od svojih kolega, i ja sam im zahvalna - kaže Petrovićeva za Danas.

jura-radnici-klecanje.jpg
Printscreen YouTube 

Ona dodaje da njen sin ima 12 godina i ide u šesti razred. Njegov otac već godinama odbija da plaća alimentaciju, zbog čega ga je tužila, a on bio u zatvoru, što ga u tom pogledu nije promenilo.

- Već sam se umorila od preganjanja te vrste, kaže, a potom odmah dodaje da će ga “ako bude morala, zbog svog deteta, opet tužiti”. Sada će morati da obavi neke druge poslove - ode na novu operaciju i primi četvrtu hemoterapiju.

Ona je prethodno navela da je u Juri radila „kao rob“ - u tri smene, pa i vikendima, ne bi li zadržala posao i platu od oko 30.000 dinara. Zaposlila se prošlog juna, a bolovanje otvorila 18. septembra ove godine, kada je iznenada otkriveno da ima karcinom dojke, koji je operisala nekoliko dana kasnije, a nakon toga počela da prima hemoterapiju.

kabl-kablovi-opticki-kabl.jpg
AP 

Na dan kada joj je isticao šestomesečni ugovor o radu, 30. novembra, pozvala ju je žena iz Jure i rekla joj da dođe po radnu knjižicu jer joj ugovor neće biti produžen. Pitala je, u šoku, da li znaju da je obolela o karcinoma i operisana, ali je dobila hladan odgovor: „Žao nam je što ste bolesni“ i - spuštanje slušalice.

Ona je dodala da je „istina sve što se piše o situaciji u Juri“. Zbog bolovanja se dobija otkaz, a sindikalno organizovanje nije dozvoljeno. Radnici su izloženi različitim poniženjima, ali od menadžera i lidera koji su naši državljani. Vlasnici kompanije, Korejci, uglavnom nisu tu, ili radnike vide samo „u prolazu“, kada ih „pozdrave uz osmeh“. Doduše, nema pampersa i pelena, kazala je, ali radnici od jurenja za normom bezmalo ne mogu da odu u toalet. Ugovori se zaključuju na šest meseci, a u stalni radni odnos se prima nakon dve godine.

- Puna sam života zbog svog sina i sebe. Verujem da će sve proći i da ću doživeti da ga još dugo gledam kako raste i postaje čovek. Za to živim i to mi ne može uskratiti ni Jura ni neki glupi kancer - rekla je Violeta Petrović novinarima. Ona je, inače, među kolegama u Juri važila za „jednog od najboljih radnika“. Zbog bezmalo danonoćnog rada u fabrici zapostavila je, kaže, i svoj hobi i strast - alpinizam.