SOKOVI NAŠE MLADOSTI: 7 stvari koje smo voleli u socijalizmu!

2. Sokovi naše mladosti

Prva „koka-kola“ proizvedena je u SFRJ 1967. godine, ali nije se umiralo od žeđi ni pre toga...

Na prvom mestu, po ceni i po tehnologiji proizvodnje, tu je bila soda-voda - obična voda „obogaćena“ ugljen-dioksidom. Peckanje na nepcima i golicanje u nosu, sve zbog mehurića gasa, činili su je zanimljivim najmlađima, inače nije bila bogzna šta. Dok se ne uštrca u vino, ali to je druga priča...

Kabeza i klaker

Pored limunade - i od limuna i od limontusa, kako vam se zalomi, i boze - napitka nastalog vrenjem kukuruznog brašna i kvasca, ponudu su obogaćivali kabeza i klaker. Kabeza je reč turskog porekla i znači „sok“, i u davno vreme svakako je pravljena od voćne baze i vode, a onda je izmišljena hemija, pa je u drugoj polovini prošlog veka kabeza bila voda kojoj su „nečim“ dodati boja i ukus. Plus šećer. Klaker je isto to, ali sa gaziranom vodom... Pakovani su u staklene bočice čiji je keramički čep zatezan žičanim mehanizmom, a kupcima su nuđeni u koritu sa ledom, najčešće na vašarima.

Restorani su u ponudi imali „vitasokove“ u flašicama od dva decilitra, a servirani su sa zlatnožutim slamčicama od prave raži.

Prodaja veštačkih tvorevina klakera i kabeze dobro je išla uprkos činjenici da je svaka kuća u ostavi imala prirodne voćne sirupe, spravljene u domaćoj radinosti, od drenjine, višnje ili zove. Klakeru i kabezi, ipak, doakala je „kokta“. Slovenac Emerik Zelinka 1952. pomešao je šipurak, vitamin C i karamelizovani šećer, a već naredne godine proizvedeno je i popijeno milion litara.

Zbog praktičnosti i cene, domaćinstva su se pak okrenula fabričkim sirupima - pa je ubedljivo prvo mesto držao „jafa“ sirup u dve varijante: ukusi pomorandže i limuna, u karakterističnoj, vazda ulepljenoj zatupastoj flaši od zatamnjenog stakla.

Onda je došla „koka-kola“, takođe u staklenim bočicama; limenke će još dugo ostati daleko od rafova jugoslovenskih samoposluga, dostupne samo srećnicima koji su putovali u inostranstvo. Crvena valjkasta limena kutija tih će godina služiti kao kutija za olovke ili džidžabidže, ili za postolje stone lampe, uvek na istaknutom mestu u momačkim i devojačkim sobama.

Limenka i dojpak

Otvaranje prema svetu i usvajanje novih tehnologija na tržište je izbacilo sokove u „dojpaku“. Reč je o kesici od plastificirane folije čije je dno oblikovano tako da može samostalno da stoji. Pre upotrebe trebalo je zašiljenom plastičnom cevčicom - davala se besplatno, upakovana u papir - probiti kesicu na označenom mestu. Prvi sok u „dojpaku“ bio je „dvojni C“ sa ukusom gorke narandže, a onda su usledili drugi, nimalo kvalitetniji. Iz neobjašnjivih razloga, potrošač koji je ispio takav sok osećao je neodoljivu želju da dahom napumpa „dojpak“ i zgazi ga naglim pokretom noge, izazivajući prilično glasan prasak.

Prvenstvo u upotrebi u domaćinstvu sirupima su preuzeli „sokovi iz kesice“, od kojih je najpopularnija bila „cedevita“. U godinama tranzicije njih će proizvoditi ko i kako stigne, pa su neki ovakvi praškovi tinejdžerima služili za farbanje kose i ušmrkivanje!