Predstavljamo proizvode koji su obeležili život u nekadašnjoj Jugoslaviji

4. Do zvezda, preko trnja, obuveni

Prve su se, najverovatnije kao rezultat neke međunarodne trampe, na jugoslovenskom tržištu pojavile patike iz Kine, krštene kao „šangajke“

Prvo je, kažu, bila obuća od traktorskih guma, ali detalje o ovome nemamo. Đonovi od drveta lakši su za zamišljanje - ko je jednom video nanule, parče daske s kaišem odozgo, znaće o čemu govorimo. Cipele su, međutim, brzo postale opšte dobro. Već na prvomajskoj paradi 1948. ispred lože s najvišim rukovodiocima proneta je ogromna (oko osam metara dužine) muška cipela kao dokaz šta sve mogu naši radnici kad im se da da sami upravljaju fabrikama.

Kondukteri i vojnici

Tada prikazani model održao se kroz sve sledeće decenije, a i danas se može videti na nogama konduktera, policajaca, vojnika i svih drugih koje država oblači. Privatnu inicijativu karakterisala je bujnija mašta, a prednjačili su mladi.

Šezdesetih godina, sigurno kao rezultat međunarodne trampe, na jugoslovenskom tržištu pojavile su se patike iz Kine, krštene kao „šangajke“. Ako sećanje ne vara ovog autora, bile su dostupne u dve boje - beloj, sa zelenom linijom na gumenom delu, i crne sa ovim detaljem u crvenoj boji. Kasnije je „Borovo“ „osvojilo proizvodnju“ plavih. Sve su pravljene u dve varijante, „dubokoj“, odosno do članaka, i „plitkoj“.

„Šangajke“ su bile gruba i kruta kopija američkih „starki“, koje je u SFRJ docnije proizvodila zagrebačka „Astra“, ali samo kožne modele. Platnene su kupovane u Trstu, a na starim fotografijama može se videti da su u „starkama“ svojevremeno igrali i naši košarkaši, Duci Simonović, recimo. Mlađa generacija, Kićanović i Dalipagić, nastupali su u plitkim „adidaskama“, označavajući tako i promenu mode. Patike „Adidasa“ pravljene su u slovenačkoj „Planiki“, dok su „pume“ šivene u „Borovu“.

Kategoriju za sebe predstavljale su „baletanke“, mekana crna elastična obuća u kojoj su devojčice radile vežbe na časovima fizičkog; u specijalnoj uniseks verziji baletanki, beloj, vežbali su svi učesnici sleta na Dan mladosti pred Titom 1976.

Proizvodi „Borova“ neprestano su bili na listi najtraženijih: osamdesetih godina ovaj kombinat lansirao je „startasice“, kvalitetne, udobne i lagane patike od belog platna, pristupačne cene; muškarci srednjeg doba nosili su espadrile od rebrastog platna krem boje, sa bordo đonom od livene gume; a „borosane“, prvo samo plave, docnije i u beloj boji, sastavni su deo radnih uniformi i dan-danas.

„Piroćanci“ i „krimike“

U selima i predgrađima dominirali su gumeni opanci, zvani „piroćanci“ po mestu proizvodnje. Uz gumene čizme (obavezno crne boje), gumeni opanci bili su nezamenljivi za njivu i blato uopšte. Siromašniji stanovnici gradova nosili si „krimike“, plastične duboke cipele prepoznatljive po metalnim kukicama ne mestu rupica za pertle.

U urbanim sredinama, opet, u modi su bile „brukserice“, cipele čvrstog đona sa ogromnim zadebljanjem na prstima. Po konstrukciji su ličile na „martinke“, ali za razliku od njih, nisu predstavljale obeležje alternative, već ukras mondena.

„UMETNIČKE“ CIPELE

„Borovo“ u jugoslovenskoj industriji obuće ima posebno mesto. U startu je imalo prednost jer je niklo u nacionalizovanim pogonima predratne i čuvene širom sveta fabrike „Bata“. Dve godine posle oslobođenja, velika količina filmskih žurnala, dokumentarnih i inostranih umetničkih filmova i filmova snimljenih za vreme rata isporučena je „Borovu“, koji je od njih pravio lepak za obuću.



Momčilo Petrović