Jedva je Mihailo Knežević (41), Užičanin koji 15 godina radi kao oficir na prekookeanskim teretnjacima, dočekao da se posle duge plovidbe plavim beskrajem dočeka kopna. Brod na kome je krstario pod nemačkom zastavom pristao je u Itađaji, brazilskoj luci na atlanskoj obali.

- Sa šestoricom Mjanmaraca, članova posade, krenuo sam u obilazak Itađaija, prelepog lučkog mesta. Feribotom smo prešli zaliv koji preseca grad - počinje Knežević uzbudljivu priču.
Znao je dok se ukrcavao na trajekt da iza njega ostaju urbani kvartovi, ali ne i šta ga čeka sa druge strane zaliva.

- Čim smo se se iskrcali, dočekale se nas tri hostese i podelile flajere dobrodošlice u jedan noćni klub. Prvo smo večerali i iskoristili vreme da se javimo kući, pa smo krenuli na adresu gde nam je obećano da ćemo biti dragi gosti. Taksista je nešto pokušavao da nam objasni, tek sam kasnije shvatio šta. Neverovatan je taj prizor dok prolaziš favelom, u jednoj ulici sve šljašti od svetla i ljudi u brendiranim odelima, u drugoj poderana deca sede u prašini - kaže Mihailo.

Lagodno, kao da zalazi u užički bircuz, ušao je sa Mjanmarcima u noćni klub. A unutra je kuvalo – od sambe, go-go igračica, dilera, prostitutki, makroa, gangstera...

- One knedle što su nam stale u grlu progutali smo sa belim rumom. U separeima oko nas, svaki sa po devojkom u krilu, "crtom" kokaina na stolu i kao prst debelim kajlama na prsima, sedeli su tipovi koji su bili sve sem naivna sirotinja iz favele. Nas niko od personala i gostiju nije ni popreko pogledao. Vođen time, ustao sam opušteno da igram sa nekoliko devojaka koje su se njihale oko nas - prepričava Knežević. Ispostavilo se, međutim, da se uhvatio u pogrešno kolo. Prišao mu je crnac sa zaraslim, ali vidljiim rezom od oka do brade. Makro, diler, kriminalac... Knežević nikad neće saznati ko je to bio, ali je odmah razumeo da je igrao sa "zabranjenim" devojkama.

favela-brazil-rio-de-zanerio.jpg
AP 

- Shvatio sam da su devojke bile njegove, ali on je u tom trenutku već u jednoj ruci držao flašu koju je olupao u šank, dok je druga bila za pojasom. Mjanmarci su se brže-bolje razbežali. Ja da bežim niti sam mogao od gužve, niti sam znao kud bih u noći utekao - seća se moreplovac iz Užica.

Kaže da je crncu, dok se ovaj zaleteo na njega, uspeo nogom da izbije ruku iz flaše. Prvi napad je tako odbio i time još više razbesneo nasilnika.

Kao u kaubojskom filmu

- Počela je opšta tuča u klubu. Kao u kaubojskom filmu, svi protiv svih. Pucale su i glave i flaše i stolice... Uletela je policija. Hapsili su odreda. Jedna devojka me je uzela za jednu, druga za drugu ruku i izvukle u neku kancelariju. Bile su to iste one hostese koje su nam dale flajere. Izvele su me na sporedni izlaz, pozvale taksi i ispratile - završava Knežević.

Favelom do zaliva, feribotom na drugu stranu, u luku, na brod, u spavaonicu. A unutra, kaže, oni "junaci" Mjanmarci spavali su sve u šesnaest...

(Blic/Vladimir Lojanica)