Ljudi su, bez obzira na informacione tehnologije, dosta izolovani u svojim nacionalnim državama i nisu spremni za komunikaciju sa susedima, navela izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan

BEOGRAD - Među građanima regiona Zapadnog Balkana vlada nepoverenje, a deo odgovornosti za to snose političari, ocenila je izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai-Horvat.

"Ljudi su, bez obzira na informacione tehnologije i sve mogućnosti koje danas postoje, i dalje dosta izolovani u svojim nacionalnim državama i nisu spremni za komunikaciju sa susedima", navela je Morvai-Horvat u intervjuu za EurAktiv.

Ona je to poktrepila rezultatima istraživanja koje je Fond podržao o stavovima generacije 1971. i 1991. godine na Zapadnom Balkanu, koje je pokazalo da na njihove stavove više utiču nacionalni okviri nego generacijska pripadnost, kao i da mlađa generacija nije otvorena za povezivanje i putovanje po regionu.

"Ljudi su mnogo više usmereni ka EU i takozvanoj Zapadnoj Evropi", navela je Morvai-Horvat, dodavši da politički vrh u regionu još ne omogućava suočavanje s prošlošću na takav način koji bi omogućio da se ta prošlost shvati, prevaziđe i počne gledati u budućnost.

Uprkos tim problemima, njen stav je da je saradnja u regionu na "zavidnom nivou" i da je postignuto mnogo više rezultata nego što se to na prvi pogled vidi.

"To su uglavnom procesi koji su za običnog građanina nevidljivi zato sto su vrlo specifični i zato što je reč o spektru koji ide od svakodnevnih kontakata između ljudi, između raznih organizacija i institucija u raznim oblastima, do saradnje na političkom vrhu", istakla je Morvai-Horvat.

Potreban je, kako je navela, i bolji pristup medija građanima, kako bi se oni zainteresovali i shvatili da će, bez obzira na pristupanje EU, ostati deo regiona i da su za napredak potrebni saradnja, komunikacija i uzajamna pomoć.

Prema njenim rečima, Evropski fond za Balkan raspolaže sa 1,5 miliona evra godišnje, radi u svim zemljama Zapadnog Balkana, počeo je s programima 2008. godine, a glavni cilj je približavanje Zapadnog Balkana EU.

"Kako bismo zaista usmerili naša limitirana sredstva, budući da 1,5 miliona evra ipak nije puno kada se uzme u obzir da pokrivamo ceo region, prvenstveno radimo na podizanju kapaciteta različitih grupacija", navela je Morvai-Horvat.

Programi su, navela je, usmereni na tri oblasti - poboljšanje kapaciteta državnih službi podrškom mladim državnim službenicima, podršku mladima koji žele da se aktivno uključe u razvoj svojih država i razvoj praktičnih politika za reformske procese, u šta spada podizanje kapaciteta istraživačkih i drugih organizacija.

"Finansiraju nas četiri privatne evropske fondacije - Erste iz Beča, King Boduen iz Brisela, Boš iz Nemačke i italijanska Kompanjija di Sao Paolo", istakla je Morvai-Horvat.