Ako sin raste uz oca koji ceo život pred njegovim očima tuče, ponižava majku i decu, eto potencijalnog silovatelja ili frustriranog i nesrećnog čoveka!

Parafraza naslova kultnog filma Sidnija Polaka „Konje ubijaju, zar ne“ učinila mi se najadekvatnijim naslovom za ovaj moj tekst.

Svedoci smo sveopšteg porasta fizičkog, verbalnog, ali i digitalnog nasilja, a prema ženama posebno!

Nesrećne porodice ostaju neme u bolu i nemoćne da zlikovcu presude, čekaju da to odrade institucije. A da li rade kako bi trebalo? Zašto se pretučene i ponižene žene s maloletnom decom sklanjaju po sigurnim kućama, potucaju od nemila do nedraga, dok siledžija ostaje da seiri u svojoj kući, avliji, stanu i nesmetano ponavlja torturu?

Kako je moguće da familija, pre svega roditelji, ne znaju šta to njihov zet ili sin radi svojoj ženi i deci? Zašto službe socijalnog staranja ne reaguju brže? I najzad, zašto se, dosledno na svim nivoima i u svim institucijama, ne sprovodi nulta tolerancija na nasilje?

Šta se to desilo u Srbiji, u društvu koje sa jedne strane krupnim koracima ide ka EU, ka modernijem, uređenijem društvu, dok sa druge strane još uvek ostaje zarobljeno u rodovsko-plemenskim običajima, po kojima je muškarac isključivi vlasnik zemlje, stoke, žene i dece, odnosno njihovih života? Najviše kriva za ovo stanje je porodica! Tu, uz oca i majku počinje sve!

Ako sin raste uz oca koji ceo život pred njegovim očima tuče, ponižava majku i decu, eto potencijalnog silovatelja ili frustriranog i nesrećnog čoveka! Majke, pazite, jer takvom slikom o sebi dajete određenu poruku deci, posebno ćerkama! Da li je činjenica da vas neko hrani dovoljan razlog da u suzama i modricama živite, da vam deca prolaze kroz pakao? Devojke, upamtite - nije ljubav to što se manifestuje batinama! Naučite da prepoznate da se u osobi koja uvredama i batinama opravdava svoju zaljubljenost i strah od gubitka voljene osobe krije patološki sebična priroda spremna na sve!

Ono što posebno zabrinjava je mlaka, gotovo nikakva reakcija crkve i nevladinog sektora! Da li je moguće da ne čusmo mudre, učene duhovne glave da štogod prozbore o ovome. Pa urušava se osnovna i najvažnija ćelija društva - porodica! Majka sam ćerke i baka unuka...

Pitam se da li ću i s njima opet u selidbu, tražeći neko bezbednije mesto za detinjstvo, odrastanje, život i starost. Bože, spasi, Bože, čuvaj ovu našu decu! Državo, reaguj - uhapsi i kazni nasilnike odmah, da ne bude kasno!


E.K.

Dnevne novine Kurir pokrenule su akciju "Stop nasilju" u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i sigurnom kućom.

Akciju su podržale i brojne javne ličnosti, a u kampanji Kurira učestvovale su košarkašica Milica Dabović, glumica Kalina Kovačević, novinarka Nataša Miljković i pevačica Seka Aleksić.

CECA RAŽNATOVIĆ: Prijavi nasilnika, ko god to bio...

Ovo je poruka PRETUČENE SEKE ALEKSIĆ: Izlaz postoji, potraži ga!

KALINA KOVAČEVIĆ: Nisi ničije vlasništvo!

Dabović: Prvi udarac nikada nije poslednji!

Novinarka Nataša Miljković je prihvatila da za potrebe kampanje odigra ulogu žrtve porodičnog nasilja i pošalje poruku svima koji ga trpe.

"Ne čekaj da bude kasno! Ja sam Nataša Miljković i podržavam akciju Kurira. Stop nasilju", jasno je rekla naša poznata novinarka.

Ovim putem vas obaveštavamo da su u cilju sprečavanja nasilja svake vrste otvoreni i dežurni telefonski brojevi na koje svi građani ANONIMNO mogu da prijave nasilnike.

BESPLATNI BROJ: 0800-011-011 (radnim danima od 10 do 19 sati) 011/3291-440, 011/2441-521, 011/2456-404 (radnim danima od 10 do 19 sati) 062/304-560 (vikendom i noću od 19 do 10 sati) 192 (MUP) 194 (HITNA POMOĆ)

Sigurne kuće: Beograd (3)

Kragujevac

Niš

Vranje

Smederevo

Pančevo

Zrenjanin

Novi Sad Sombor

Sremska Mitrovica