ŠTA BI BILO DA JE BILO DRUGAČIJE: 7 trenutaka koji bi promenili istoriju Srba

7. Da se Tito predao Nemcima, Jugoslavija bi bila osnivač NATO

U Drvaru, na nagovor svoje ljubavnice Davorjanke Paunović, Josip Broz je obukao uniformu maršala i pošao da se preda Nemcima, ali sprečio ga je njegov telohranitelj Sreten Žujović

Josip Broz Tito vladao je Jugoslavijom od 1945. do 1980. godine. Bio je na čelu Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, koji je 27. juna 1941. formirao Glavni štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije, a 4. jula iste godine doneo odluku o ustanku protiv Nemaca. Tokom rata kao vrhovni komandant partizanske vojske nalazio se na terenu s jedinicama, a 1943. ranjen je u ofanzivi na Sutjesci.

Desant na Drvar

U maju 1944. Tito i najuže partizansko rukovodstvo nalazili su se u Drvaru kad su Nemci izveli padobranski desant na ovaj gradić u Bosni. Glavni partizanski štab bio je opkoljen i Tito je, na nagovor svoje ljubavnice Davorjanke Paunović, odlučio da se preda. Obukao je uniformu maršala i krenuo, ali ih je presreo Sreten Žujović, jedan od članova partizanskog rukovodstva. Potegao je revolver i počeo da viče na Tita.
- Šta to znači? Obukao si svečanu uniformu, ali znaj da im se živ nećeš predati. Izlazi, stara kukavice! Hoćeš da se predaš Nemcima i kao komandant spaseš glavu, a istovremeno uništiš i izdaš našu borbu - sasuo je Žujović svom komandantu u lice.

Tito je tek tada odustao od predaje, partizanska komanda je uspela da se izvuče iz obruča, a Tito se 4. juna sovjetskim avionom s Kupreškog polja, preko Barija u Italiji, prebacio na ostrvo Vis. Odatle je vodio živu aktivnost za međunarodno priznanje nove Jugoslavije i već u avgustu sreo se s Vinstonom Čerčilom. Uveče 23. oktobra Tito je ušao u oslobođeni Beograd. Šta bi bilo da Sreten Žujović nije sprečio Tita?

Odbrana od SSSR

Postojao je realni plan da se saveznici, umesto u Normandiji, iskrcaju na jadransku obalu, čemu se Tito, bojeći se restauracije kraljevine, oštro suprotstavljao. Milovan Đilas, njegov najbliži saradnik, piše o pripremama „da saveznike na Jadranu dočekaju bajonetima“. U tom slučaju četnici bi došli u povoljniji položaj, i uz podršku Britanaca partizanski pokret bio bi ugušen. Kralj Petar Drugi bi se vratio u Srbiju.

Rusi bi se zaustavili na istočnim granicama Jugoslavije, jer bi u njoj već bili zapadni saveznici. U Jugoslaviju bi se slila ogromna sredstva jer je američka doktrina „zaprečavanja“ Sovjetskog Saveza predviđala ogromna ulaganja u zemlje koje treba da igraju odbrambenu ulogu prema SSSR.

U suzbijanje komunističkog pokreta SAD bi uložile velika sredstva, kao što je to učinjeno u Italiji, pa je ova zemlja imala veoma jak ekonomski razvoj pedesetih i šezdesetih godina. U EU bismo ušli zajedno s Grčkom, pre Portugalije i Španije, u kojima je na vlasti dugo bila diktatura. Podrazumeva se da bismo bili jedna od zemalja osnivača NATO.

Jugoslavija bi bila tronarodna kraljevina, ali je Hrvati i dalje ne bi želeli, Slovenci još manje, pa bi pre ili kasnije i u njoj buknuli separatistički pokreti. Raspala bi se upravo u ovo vreme, kad Baskija najavljuje izlazak iz Španije i kada Škoti razmišljaju o novom referendumu.