7 PRIČA O PESMAMA I NJIHOVIM AUTORIMA: Dođi da ostarimo zajedno

4. Dođi da ostarimo zajedno: Jedan je car

Šaban Šaulić je pevač postao gotovo po naređenju - njegov stric Alija smatrao je da su u tom biznisu pare, pa mu je naložio da se mane sporta

Elvis Prisli je kralj... a Šaban je car! Tako, otprilike, misli narod u Srbiji. Šaban Šaulić rođen je 1951. u Šapcu, ali je detinjstvo proveo u Bijeljini, odakle je njegova majka Ilduza Demirović, od koje je nasledio glas.

Fudbal i boks

Majka mu je na pijaci prodavala igračke, a otac lutriju, pa su budući pevač i njegova sestra živeli u siromaštvu. Šaban je trenirao fudbal, pa boks... Kasnije je njegovoj biografiji dodata legenda da mu je nuđen angažman u bugarskom Levskom.

Pevač je postao gotovo po naređenju - njegov stric Alija smatrao je da su u tom biznisu pare, pa mu je naložio da se mane sporta. Sa 16 godina je počeo da nastupa u šabačkim kafanama, i tu ga je čuo violinista iz orkestra Buce Jovanovića. Odveo ga je kod ovog harmonikaša i kompozitora, a ostalo je istorija: Jovanović ga je učio pevanju, a 1969. dao mu je i pesmu „Dajte mi utjehu“ da je snimi. Šaban je pevao na ijekavici jer je to bilo u trendu.

Sa 18 godina preselio se u Beograd, i to je vreme bilo obeleženo nesnalaženjem u velikom gradu. Snima singl ploče, nastupa na festivalima, a prvi album izdaće sa 23 godine. Tu su već hitovi „Bio sam pijanac“ i „Zašto se ljubav za ljubav ne vraća“, a svaka naredna godina uspešne karijere donosiće nove: „Kako si, majko, kako si, oče“, „Nije on čovjek za tebe“, „Sam za stolom jedan čovjek sjedi“ i klasici „Uvenuće narcis beli“ i „Dva galeba bela“. Ali tek ga je pesma „Dođi da ostarimo zajedno“ iz 1978. zlatnim slovima upisala u istoriju kulture srpskog naroda.

Reči je napisao sam Šaban, a muziku je komponovao Rade Vučković.

Talentovan i ambiciozan, Vučković je u 19. godini iz rodne Kuršumlije došao u Beograd da studira na Muzičkoj akademiji, ali je brzo ugovorio pevački angažman u popularnoj „Topčiderskoj noći“. Tu je upoznao glumca Zorana Radmilovića, pesnika Miku Antića, pevača Zlatka Golubovića, ali i Borisa Bizetića, koji mu je početkom sedamdesetih dao pesmu „Isidora“.

„Tako je plakala, tako je plakala ona Isidora kad smo se rastali, tamo na obali mora, našeg mora...“

Pobeda u „Maksoviziji“

Rade Vučković postao je popularan pevač, a taj će mu status učvrstiti i pobeda u popularnom televizijskom šou-programu „Maksovizija“!

Vučković će, međutim, hteti više: odlazi u Pariz i četiri godine provodi u stecištu svetskog džet-seta, restoranu „Raspućin“. A po povratku nastavlja da komponuje... Ali menja fah: sa zabavne prelazi na narodnu muziku.

Komponovao je za Zorana Kalezića, Snežanu Đurišić, Mitra Mirića, Džeja, Vidu Pavlović, Dobrivoja Topalovića, Ljubu Aličića... Ukupno više od dve hiljada pesama. A samo za Šabana stotinak: „Kako si, majko, kako si, oče“, „Dva galeba bela“, „Sneg je opet, Snežana“, „Sanela“, „Nisam te se nagledao“ i pesmu nad pesmama „Dođi da ostarimo zajedno“.

Po mišljenju kritičara, najboljih pet minuta na albumu hrvatskog rok benda Let 3 iz 2005. godine upravo je obrada ove Šabanove pesme.