Predstavljamo neke od najznačajnih tajnih agenata sa naših prostora

1. Mustafa Golubić: Sahrana Staljinovog generala

Nije bilo važnijeg istorijskog događaja na Balkanu u prvoj polovini dvadesetog veka u kom ovaj čovek nije učestvovao

Mustafa Golubić rođen je 1891. u Stocu, u Hercegovini, u porodici ni siromašnoj ni bogatoj. Kao đak u Sarajevu, postao je član Mlade Bosne, koja je dala atentatore na Franju Ferdinanda, a iz Prvog balkanskog rata izašao je kao narednik srpske vojske sa medaljom Obilića za hrabrost.

Osvetiću Apisa

Nakon mature 1913, sa stipendijom vlade odlazi na studije prava u Lozanu i Ženevu, a onda u Pariz. Tu je stupio u Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis, načelnik obaveštajnog odeljenja srpskog generalštaba. Apisu su bili potrebni ljudi u inostranstvu.

Golubić je prekinuo studije kad je izbio Prvi svetski rat i vratio se u Srbiju. Apis ga je 1915, uz podršku Vrhovne komande, poslao u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vratio se sa hiljadu novih ratnika, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlačila preko Albanije.

Dve godine kasnije, strahujući od oficira iz Crne ruke, Aleksandar Karađorđević je u Solunu organizovao suđenje Apisu i posle ga streljao. Golubić je tada osuđen na godinu dana zatvora. U Beogradu se 1921, jednom prilikom na Terazijama dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da će osvetiti Apisa, nakon čega je uhapšen.

U Beču je živeo osam godina i postao član Komunističke partije. Na zahtev Beograda, četiri puta je hapšen i na kraju proteran u Berlin. Odatle ide u Prag, pa u Moskvu. Verovatno je tada počeo da radi za sovjetsku obaveštajnu službu NKVD...

Lav Trocki bio je drugi čovek Oktobarske revolucije i posle sukoba sa Staljinom bežao je od njegovih agenata po Evropi dok se 1937. nije sakrio u Meksiku. Golubić je krenuo za njim i u leto 1940. organizovao njegovo ubistvo. U Evropu se vratio kao slepi putnik na brodu koji je prevozio banane.

Sa Matom Vidakovićem, diverzantom školovanim u Moskvi, 5. juna 1941. digao je u vazduh tvrđavu u Smederevu, gde su Nemci uskladištili municiju poražene vojske Kraljevine Jugoslavije. U strahovitoj eksploziji poginulo je 2.500 ljudi. Mesec dana kasnije, 4. jula, Mate je u jednom beogradskom stanu, spremajući tempiranu bombu, napravio grešku i u eksploziji izgubio obe ruke, pa su ga Nemci otkrili i streljali. Nekoliko dana posle diverzije u Smederevu, i Mustafa Golubić je uhapšen.

Titovo naređenje

Izgleda da ga je Nemcima, po Titovom naređenju, prijavio jedan Crnogorac, posle rata visoki komunistički funkcioner. Rukovodstvo KPJ je, navodno, zaključilo da je Mustafa Golubić došao u Beograd sa zadatkom da ubije Tita i da za vođu pokreta otpora postavi - Dražu Mihailovića!

U Gestapu je zverski mučen, ali nikoga nije odao. U šatorskom krilu izneli su ga polomljenog u beogradski Pionirski park, ispred današnjeg predsedništva republike, i pošto nije mogao da stoji, posadili su ga na stolicu i streljali. Bio je 26. jun 1941... A kad je 1944. oslobođen Beograd, Rusi su preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti kakve pripadaju general-lajtnantu NKVD.

OTVORENA STALJINOVA VRATA

Rodoljub Čolaković, jugoslovenski revolucionar, komunistički funkcioner i pisac, zabeležio je u svojim sećanjima da ga je Mustafa Golubić upoznao sa Staljinom. „Ulazio je u Kremlj bez propusnice“, bio je udivljen Čolaković.



Momčilo Petrović