7 PRIČA O NAŠIM ŠPIJUNIMA: Božin Simić: Buran život Apisovog komite

Čovek iz Velikog Šiljegovca bio je pukovnik u dve vojske, ambasador kralja Petra i Tita, a ni danas se ne zna za koga je sve radio i šta

Božin Simić rođen je 20. oktobra 1881. u Velikom Šiljegovcu kod Kruševca. Sin učitelja, završava Vojnu akademiju, postaje mason i 1903. učestvuje u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage.

Opasna izvidnica

Pet godina kasnije je u Vranju, odakle ubacuje komite na tursku teritoriju. A krajem leta 1912. on sam je duboko iza neprijateljskih linija: maskiran u seljaka, crta mape Skopske Crne Gore, Janjeva i Prištine neophodne za predstojeći Balkanski rat. Uspostavio je veze sa nekim albanskim uglednicima koji su Srbiji koristili kako u balkanskim ratovima tako i tokom povlačenja preko Albanije 1915.

Za vreme rata komanduje bataljonom, a 1916. Dragutin Dimitrijević Apis ga šalje u Rusiju da prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Kad Apis na Solunskom procesu 1917. bude osuđen na smrt, Simić će sa još trojicom srpskih oficira pokrenuti akciju da ga spase pogubljenja. Iz Petrograda upućuju memorandum svim vodećim državnicima i vladarima u svetu, pišu pisma i glavnim dnevnim listovima u Rusiji, Francuskoj i Engleskoj, a posle toga, povratka im u Srbiju nema. Oduzet mu je čin, a u odsustvu je osuđen na 18 godina zatvora.

U emigraciji je teško živeo, pa mu je povremeno novac slao pukovnik „crnorukac“ Vladimir Tucović, brat čuvenog socijaliste Dimitrija, koji se u međuvremenu obogatio. Tridesetih godina, međutim, Tucović će za Simića govoriti da je „hohštapler“.

Božin Simić je posle Oktobarske revolucije postao pukovnik Crvene armije. Nastavljajući obaveštajni rad za Sovjete, seli se u Evropu. U Nici se ženi bogatom Francuskinjom i njenim novcem pomaže Mustafu Golubića. Na iznenađenje javnosti, 1936. vratio se u Beograd - ali ga jugoslovenske vlasti samo dva dana drže u zatvoru, a onda puštaju na slobodu i vraćaju mu čin pukovnika!

U Beogradu se otvoreno družio sa moskovskim ambasadorom. Redovno su igrali karte.

Petog aprila 1941. iz Beograda u Moskvu putuje delegacija Kraljevine Jugoslavije da sa Staljinom zaključi Pakt o prijateljstvu i nenapadanju. U njoj su i Mustafa Golubić i - Božin Simić. On prelazi u London, a kralj Petar ga postavlja za ambasadora kod De Gola.

Bombe za Bugare

U obraćanju poslanicima u Donjem domu britanskog parlamenta oštro se suprotstavio savezničkom bombardovanju Beograda. Rekao je da je čudno da se razara Srbija u kojoj postoji pokret otpora okupacionim snagama a da, na primer, nijedna bomba nije pala na Bugarsku. Nekoliko dana posle ovog govora usledilo je višednevno bombardovanje Sofije. Pred kraj rata Simić prelazi na Titovu stranu. Kad je kao njegov ambasador 1946. pošao preko Bugarske u Ankaru da preuzme dužnost, u Sofiji će na njega biti izvršen neuspešan atentat. Stari majstor konspiracije odmah će reći da je taj napad „osveta za govor u britanskom parlamentu i bombardovanje bugarskih gradova“. Umro je u Beogradu 24. februara 1966. u 85. godini.