Sanja, Ilija, Milica i Zoran su rizikovali, zasukali rukave i počeli da mese rezance, gaje začinsko bilje, peku kolače i proizvode organsku hranu

Promena posla je najčešća novogodišnja želja. Uprkos tome, većina ljudi se na takav korak teško odlučuje, što zbog straha od nepoznatog, što zbog uverenja da su im za uspeh potrebne veze i velika ulaganja.

Međutim, ima i onih koji su se usudili da napuste siguran posao i naprave potpuni zaokret i hrabro se upuste u nove poslovne i životne izazove. Kažu da je privatan biznis put pun uspona i padova, ali da treba biti hrabar i istrajan jer jedino tako čovek može nešto da promeni i sebi obezbedi sigurnu egzistenciju i radno okruženje koje želi. Čitaocima Kurira poručuju: „Ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor“.

Kurir vam predstavlja nekoliko ljudi koji su bili spremni na rizik, koji im se isplatio, i koji se nijednog trenutka nisu pokajali zbog svoje životne odluke.

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran.jpg
Slavica Tomčić 


Sanja Milosavljević
Profesorka za rezance

januaru 2016. godine Sanja Milosavljević, profesorka srpskog jezika i književnosti, odlučila je da promeni život, pa je siguran i dobro plaćen posao u kompaniji koja se bavi zaštitom autorskih prava zamenila keceljom. Danas u svojoj maloj radionici pravi rezance.

- Otkako znam za sebe, pravim rezance, a kad sam uz dogovor sa suprugom odlučila da dam otkaz, počela sam da pravim rezance za prijatelje, komšije, koleginice, mamine i svekrvine drugarice. Tako se od priče koja se širila od usta do usta na kraju rodio posao. Da biste ušli u ovakvu vrstu posla, potrebna su vam ulaganja od oko 1.500 evra - kaže Sanja.

Priznaje da su u početku komentari tipa „nisi se školovala da bi razvlačila rezance“ bili njena svakodnevica.

- Međutim, verovala sam u sebe i svoju ideju. I to je, pored konstantnog rada, truda i sticanja veština za koje niste ni slutili da su vam potrebne, najbitnije. Iako privatni biznis nije ravna linija, već put pun uspona i padova, nijednog trenutka se nisam pokajala, bez obzira na to što sada radim više, a zarađujem manje. Nije sve u zaradi, mnogo je važnije da se čoveku srce smeje dok radi - kaže Sanja za Kurir.

sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran.jpg
Slavica Tomčić 

Ilija Travar
Skinuo kravatu uzeo motiku

Za Iliju Travara siguran kancelarijski posao u Ministarstvu spoljnih poslova i te kako je imao alternativu. Posle 15 godina državnog posla odložio je olovku i kravatu i iz Beograda otišao u selo Vrmdža kod Sokobanje da uzgaja organsko voće i povrće. Promeniti život iz korena, kako kaže, nije lako, ali nije se pokajao.

- U ministarstvu je iz godine u godinu bilo sve gore i gore. Shvatio sam da sistem sve manje funkcioniše i da to ne vodi ničemu, pa sam odlučio da nešto promenim. Pošto sam veliki zaljubljenik u prirodu, nije mi bilo teško da izaberem. Nisam imao ništa, pa je trebalo mnogo uložiti. Kupio sam pet hektara zemlje i staru kuću, a kapital odlazi sve vreme. Za organsku proizvodnju sam se odlučio zbog svesti da je industrijska hrana štetna, ali i zato što će u budućnosti organska proizvodnja imati veći prosperitet od bilo čega drugog. Proizvodim organski začin „orgeta“ i zadovoljan sam - kaže Travar i dodaje da, iako odlazak iz grada na selo ima i drugu stranu medalje, preporučuje svima koji nisu zadovoljni da nešto promene.

- Nisam se pokajao iako prelazak iz gradskog života u ruralnu sredinu nije lak. To je totalni preokret i dok s jedne strane prija, s druge je teško razumeti okolinu - ističe Travar i dadaje da nije teško zaraditi više od 27.000 dinara, kolika mu je bila plata kao administrativnom radniku.
sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran.jpg
Slavica Tomčić 

Milica Čalija
Televiziju zamenila kolačima

Milica Čalija počela je karijeru kao televizijski voditelj, radila je kao urednik u nekoliko magazina, a posle šest godina uspešne karijere u velikim korporacijama odlučila je da sa suprugom zaplovi preduzetničkim vodama i počne da pravi ovsene kolače.

- Imala sam siguran posao i pristojnu platu, ali sam odlučila da odem iz kompanije jer sam shvatila da se moje lične vrednosti ne podudaraju s vrednostima kompanije za koju radim. Međutim, ljudi se retko usuđuju da nešto promene jer misle da su im za početak potrebne velike pare ili debele veza, a zapravo, istina je da samo mora mnogo da se radi - smatra Milica.

Ona dodaje da su na samom početku dovoljna mala ulaganja, mali koraci, ali da treba mnogo raditi i pametno planirati.

- Naša prva investicija bila je 300 evra, koliko su koštali plehovi i prve kutije koje smo kupili, jer smo u početku radili u svom stanu i pekli u svojoj rerni. Nekih pola godine kasnije usledila je i ta prva Nova godina i promet od tih meseci kupio nam je prvi profesionalni mikser. Jednostavno, ako imate dobar proizvod, on će se izboriti svojim kvalitetom. Ako pak nemate kvalitet, nikakve veze ne mogu da pomognu, jer potrošač uvek bira kvalitet i jasno zna za šta želi da da svoj novac - objašnjava Milica.
sanja-milosavljevic-ilija-travar-milica-calija-zoran.jpg
Slavica Tomčić 

Zoran Petrov
Napustio Norvešku da bi čuvao krave

Zoran Petrov, po struci doktor tradicionalne kineske medicine, vratio se iz Norveške sa suprugom i petoro dece i u selu Veliko Središte kod Vršca pokrenuo biodinamičku farmu na površini od 25 hektara.

Iz razvijene Skandinavije u Srbiju ga je vratila želja da obezbedi zdravu i kvalitetnu hranu za svoju decu. Petrov ističe da život treba menjati iz korena iz želje da se postigne novi uspeh, a ne iz nezadovoljstva, jer se tako prave greške.

- Tako, recimo, ima mladih kojima je svega dosta, pa rasprodaju sve što imaju i iz grada odu na selo da se bave organskom poljoprivredom, kupe imanje i posle dve-tri godine dosta njih bankrotira - kaže Petrov i dodaje da je zadovoljan poslovnim i životnim preokretom, a kaje se samo što u to nije ranije krenuo.

- Posle brojnih predavanja, seminara o biodinamičkoj poljoprivredi tokom tih sedam godina izgledalo je da je sva ta energija otišla uludo bez ikakvog efekta. Na sreću, nije tako. Posle sedam godina naša proizvodnja se zaokružila, proizvodimo hranu za naša goveda, svinje i živinu. Otvorili smo i malu organsku mlekaru, kojoj će se do kraja 2017. priključiti još tri stočara - objašnjava Petrov.


D. Tomić - S. Tomčić