Pravoslavni vernici danas slave svetu Anastasiju Uzorešiteljnicu, sveticu koja narod čuva od magije i vradžbina, ali i zamki Nečastivog.

Anastasija je rođena u Rimu, u domu senatora, od oca paganina i majke hriščanke. Od rane mladosti se prilklonila Hristovoj ljubavi.

Primorana ocem Anastasija stupi u brak s nekim neznabožačkim vlastelinom Publijem. No, izgovarajući se na žensku bolest, ona nikako ne hte s njim stupiti u telesne veze. Zbog toga je muž gorko mučaše zatvorom i glađu.

A još veće muke udari na nju, kada doznade, da ona tajno odlazi u tamnice hrišćanskim mučenicima, odnosi im ponude, služi im, pere im rane, dreši uze njihove. No Božjim Promislom bi oslobođena od opakog muža.

Potom Anastasija ode u Makedoniju, gde pomagaše stradalnicima Hristovim.

Tu bi raspoznata kao hrišćanka, zbog čega bi uhvaćena i vođena na saslušanja i istjazanja kod raznih sudija. Želeći umreti za Hrista ljubljenoga, Anastasija neprestano vapijaše u srcu k Njemu. Nekakav načalnik žrečeva Ulpijan htede se pohotljivo kosnuti tela svete Anastasije, no oslepe najednom i izdahnu.

Osuđena na smrt glađu svetog Anastasija preleža u tamnici trideset dana bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom. Potom stavljena u lađu sa još nekoliko hrišćana da bude potopljena, no Bog je i od te smrti sačuva. Postrada i preseli se u Carstvo Hristovo 304. godine.

Dame, vernice Srpske pravoslavne crkve, evo šta bi bilo dobro danas da izgovorite pred Hristom:

“Ovčica Tvoja Isuse, Anastasija, zove silnim glasom: ‘Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.’ Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”

(Foto: pravoslavnacrkva)