PATRIOTA: Potegao iz Australije da bi prešao putevima Albanske golgote
Od slavnog Cera i čuvene Kolubare, tragičnog Kosova, preko smrtonsnih gudura Albanske golgote, prijateljskih Krfa i Soluna do klanice Kajmakčalana i prestonog Beograda, ovaj čovek koji je decenijama u Australiji, održao je lekciju mnogima od nas koji smo tu, pokraj svetinja srpske istorije, a one ostaju neznane i neprimećene
Bojan Pajić je došao čak iz Australije samo da bi prošao tragične i pobedonosne puteve srpske vojske iz Prvog svetskog rata i odao počast hrabrim precima.
Nije mu bilo teško da prevali 15.000 kilometara iz Melburna do Beograda, pa potom još 3.000 km da bi proputovao pet država - Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Grčku i Makedoniju i opet stigao do Beograda.
Od slavnog Cera i čuvene Kolubare, tragičnog Kosova, preko smrtonsnih gudura Albanske golgote, prijateljskih Krfa i Soluna do klanice Kajmakčalana i prestonog Beograda, ovaj čovek koji je decenijama u Australiji, održao je lekciju mnogima od nas koji smo tu, pokraj svetinja srpske istorije, a one ostaju neznane i neprimećene.
- Odavno sam želeo da vidim gde su se sve borili i kuda su prošli naši preci u Prvom svetskom ratu, a posebno da prodem putevima Albanske golgote.
Nisam to mogao 2015, na stotu godišnjicu golgote, ali smo minule jeseni moj rođak Aleks iz Adelaide i ja mogli krenuli na put - priča za Kurir Pajić.
Za razliku od svog dede i ujaka ratnika koji su sa srpskom vojskom i izbeglicama peške prešli Albaniju, Bojan je imao najbolje uslove.
- Srbi su te nesrećne zime 1915/1916 išli peške preko planina, po najgoroj zimi, u led i sneg, sa mazgama, konjima, u opancima. A mnogi nisu imali ni to. Bosi u snegu - to je neverovatno! I zato ih je hiljade i hiljade umrlo u tim strašnim planinama.
Da li iko može da zamisli kako je to bilo?! A mi smo išli kolima, po neverovatno lepom vremenu i imali smo sve.
Kaže i da iu Albaniji nije imao problema, ali da jeste bio na oprezu.
- U Skadru ima nova srpska pravoslavna crkva, ali tamošnji Srbi ne znaju srpski jer su bili primorani da govore samo albanski. Albanci o golgoti ne znaju ništa. Žalosno je što nema nijednog obeležja ili groba stradalih Srba, a toliko kostiju je ostalo tamo. Teško je bilo to gledati. Tu su bile i srpske vojne bolnice za one koji nisu mogli da pređu na Krf. Sve je porušeno ili su tu sada super-marketi. Žalosno - priča Bojan.
On, ipak, veruje da nije sve tako beznadežno.
- Iskreno verujem da, kada bi više ljudi uradilo ovo što smo mi, i Albanci bi imali ekonomski imperativ da znaju o stradanju Srba jer bi im tuda išla turistička ruta.
Dvojica rođaka su potom otišla na i Krf i ostrvo smrti - Vido.
- Strašno je me potreslo Vido, mauzolej, a posebno plava grobnica gde su polagani stradalnici za koje nije bio grobova na kopnu. Dirljivo je bilo i na Zejtinliku, strašno je kada pročitate na tim grobovima koliko je mladih ljudi položilo svoje živote. I zbog svega ovoga, moramo da znamo gde su nam koreni, ko smo, koliko smo stradali... - zaključuje Bojan Pajić.
Donacija za mauzolej na Vidu
Bojan Pajić je deo prihoda od prodaje svoje knjige "Serbian decorations through history and Serbian medals awarded to Australians", kojom je sažeto predstavljen istorijat srpskog odličja i medalja donirao je za našu akciju "Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido".
Trenutno radi na knjizi o odnosima Australijanaca i Srba u Prvom svetskom ratu.
RAČUNI ZA UPLATU DONACIJA OTVORENI SU U UNICREDIT BANCI.
Dinarski 170-0030003646031-73
Devizni RS35170003000364603076
Primalac: Udruženje novinara Srbije Resavska 28 Beograd
Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido.
Otvoreni su i SMS brojevi
pošalji 180 na 3030, cena poruke je 100 dinara (PDV se ne naplaćuje).
Aktivan je i broj za Švajcarsku
pošalji human180 na 455, cena je 10 CHF.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!