Povećanje poreza na dodatu vrednost proizvelo bi više štete nego koristi, a ta eventualna mera nove vlade ne bi rešila problem javnih finansija koji traje više od jedne decenije, ocenili su učesnici foruma

BEOGRAD - Nema "čarobnog štapića" za ekonomiju Srbije, a pred novom vladom su bolne reforme koje je neophodno sprovesti radi rešavanja ključnih realnih i finansijskih problema, složili su se danas učesnici foruma u Pres centru Tanjuga.

Povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) proizvelo bi više štete nego koristi, a ta eventualna mera nove vlade ne bi rešila problem javnih finansija koji traje više od jedne decenije, ocenili su oni.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja je na forumu o ekonomskoj realnosti Srbije istakao da je naivno očekivati da će ključni problemi u realnom i finansijskom sektoru biti rešeni odjednom, jer je to proces koji će trajati nekoliko godina.

Prema njegovim rečima, pokušaj da svi problemi budu rešeni odjednom jednakim intenzitetom "unapred je osuđen na neuspeh", ali je važno "da se od samog starta krene u dobrom pravcu".

Crnobrnja je ukazao da se mora napraviti razlika između problema u realnom i finansijskom sektoru, ocenivši da je najvažnije najpre rešiti realne probleme.

To su, kako je podsetio, visoka rastuća nezaposlenost, niska produktivnost i konkuretnost, mali izvoz u odnosu na društveni proizvod, a relativno visok uvoz, deindustrijalizacija.

"Rešavanje ovih problema je strateško, dugoročno i suštinsko, jer su i finansijski problemi velikim delom posledica nedostataka u realnom sektoru. Drugim rečima, rešavanjem ovih problema stvoriće se dugoročni osnov za rešavanje i finansijskih problema", naglasio je Crnobrnja.

U finansijskom sektoru su ključni problemi finansijski visok budžetski deficit, rastući dug, opadajuća vrednost dinara i nelikvidnost privrede, dodao je na forumu "Postizborne teme: Ekonomska realnost Srbije

- Šta nas čeka od jeseni" koji su organizovali Fondacija "Konrad Adenauer" i "Business Info Group".
Crnobrnja je rekao da u ovom trenutku ne znamo kakva će biti nova vlada, osim da će biti koaliciona, pa "će biti trgovine oko toga šta treba da se radi", što će, kako je upozorio, "omekšati efikasnost i ubojitost programa". Stoga je, ukazao je on, neophodno odrediti prioritete i izabrati šta je " važno od važnijeg".

Ekonomista Miroslav Prokopijević je ocenio da je jedan od glavnih problema srpske ekonomije kako povećati konkurentnost privrede, ukazujući da bi trebalo potpuno liberalizovati tržište rada.

Za državu je najskuplje smanjenje plata i penzija, rekao je Prokopijević, ocenjujući da će nova vlada pre dozvoliti rast inflacije, nego smanjiti plate i penzije, jer je to "politički jeftinije".

On je podržao nemački model izlaska iz krize, odnosno trebalo bi "štedeti na svim nivoima, pa tek kasnije razmišljati o razvoju".

Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bonet ocenio je da novu Vladu Srbije čekaju bolne reforme, napominjući da je i Fiskalni savet poručio da nema više vremena za gubljenje. On je kazao da su pred vladom velika očekivanja stanovništva koje treba ispuniti i rešavanje brojnih problema, što nije moguće bez reformi.

Bonet je rekao i da Skupština Srbije mora efikasnije da radi i da se, umesto političkih debata, koncentriše na rasprave o načinima izlaska iz krize.

Predstavnik Nemačke organizacije za internacionalnu saradwu (GIZ) Aleksandar Grunauer podsetio je da je Nacionalna alijansa za lokalni razvoj donela preporuke za rad nove vlade, a jedna od njih je da bi lokalnoj samoupravi trebalo dati ovlašćenje da suzbija "sivu" ekonomiju, jer oko 54 odsto nezaposlenih ostvaruje prihode, a ne plaća nikakav porez državi.

Na drugoj strani, trebalo bi dati stimulans tako što bi se smanjili porezi na plate, i tako bi se podstaklo novo zapošljavanje i indirektno smanjila "siva" ekonomija, rekao je Grunauer, i dodao da bi se manjak u budžetu mogao nadoknaditi povećanjem poreza na imovinu.

On je izrazio rezervu prema predlogu za uvođenje progresivnog oporezivanja. Jedan od problema je i veliki broj parafiskalnih nameta preduzećima, kojih ima oko 270, što treba smanjiti ili ukinuti, a plaćanje poreza na dodatu vrednost treba odložiti posle realizacije fakture za robu i uslugu, naveo je Grunauer.

Što se tiče naplate potraživanja, Grunauer se založio da se poštuje zakon da se plaćanje mora obaviti do 60 dana, jer se u suprotnom povećava nelikvidnost.

Na forumu je rečeno da dve trećine radnika prima plate koje su ispod proseka Republike, a jedna trećina polovinu proseka, da nekvalifikovani radnik zarađuje ispod jednog evra na sat, a sa 7. stepenom stručne spreme 2,5 evra na sat.

Govoreći o povećanju PDV-a kao jedne od mera nove vlade, stručnjaci su se složili da će verovatno doći do toga, ali i da to nije pravi put za rešavanje finansijskih problema.

Crnobrnja je kazao da je vrlo verovatno da će PDV biti povećan, što nije dobro, jer se time ne rešava problem priliva u budžet"", a Prokopijević smatra da povećanje PDV-a, kao mera nove vlade, ne bi rešila problem javnih finansija koji traje više od jedne decenije.

Fiskalni sistem treba restrukturirati i uvesti strožu disciplinu, ukazao je Prokopijević.

Predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković izrazio je bojazan da će povećanje PDV-a biti upotrebljeno za pokrivanje budžetskih rupa, a da istovremeno neće biti smanjene dažbine na plate, kako bi one bile povećane.