Pojedini događaji iz prošlosti pretvoreni su u mitove, pa mnogi ne znaju šta je istina

Da bi pridobio evropsko javno mnjenje, izaslanik u Carigradu Jovan Ristić izmislio je smrt dečaka Save Petkovića, iako je bio povređen

U školi se uči da su Turci na Čukur-česmi u Beogradu ubili srpskog dečaka Savu Petkovića, posle čega je ubrzana borba za konačno oslobođenje Srbije od Turske. Da li je zaista bilo tako?

Borba za nezavisnost

Po svom drugom dolasku na vlast 1860. godine, knez Mihailo postavio je za svoj prvi i osnovni zadatak pripremu Srbije, tada autonomne kneževine u sastavu Osmanskog carstva, za rat do oslobođenja. Odnosi s Turskom se zaoštravaju. Carigradska štampa optužuje Mihaila za sukobe duž granice Srbije i Bosne, a Novine serbske iznose podatke o turskim zločinima - ubistvima i pljačkama na teritoriji Srbije.

U Beogradu su u to vreme odnosi između muslimana i hrišćana bili veoma zategnuti.

Petnaesti jun po novom, odnosno treći po starom kalendaru 1862. godine bio je nedelja. Po podne, „između četiri i šest sati“, na Čukur-česmi, u današnjoj Dobračinoj ulici, u turskom delu varoši, došlo je do sukoba Srba i turskih vojnika u redu za vodu.

Mlaz vode bio je slab, točilo se sporo, pa se red na česmi otegao. Srbi i turski vojnici prepirali su se oko toga ko će prvi zahvatiti vodu. U redu se nalazio i dečak Sava Petković, koji je iz zabitog Lukova kod Kuršumlije došao u Jajince kod rođaka, a oni ga dali u Beograd da bude šegrt kod nekakvog bakalina Alekse, čije ime nije precizno utvrđeno.

Beograd je bio bez vodovoda, pa su na javnim bunarima i česmama vazda bili redovi. Osioni Turci te nedelje, prema jednoj verziji, nisu hteli da čekaju, a u koškanju i svađi Sava je slučajno oborio i razbio njihov krčag. Prema drugoj, tražili su da piju vode iz Savine testije, ali ovaj im to nije dozvolio. U trećoj, sklonili su Savin krčag i pod česmu podmetnuli svoj... Kako god bilo, u tadašnjoj zvaničnoj verziji događaja kraj je bio ovakav: „Turci zemljanim krčagom ubijaju dečaka“! Ovakvu zvaničnu verziju, zarad pridobijanja evropskog javnog mnenja na srpsku stranu, izmislio je Jovan Ristić, srpski izaslanik u Carigradu.

Bombardovanje

Kosta N. Hristić, pravnik i diplomata, izvesno vreme i ministar pravde, tada je imao deset godina. O ovim događajima u svojim memoarima „Zapisi starog Beograđanina“ pisao je na osnovu kazivanja i arhive svog oca Nikole Hristića, koji je u trenutku sukoba na Čukur-česmi bio ministar unutrašnjih dela. I on, Kosta N. Hristić, izričito kaže da je „Sava Petković bio samo teško povređen“.

Ali istina se morala zataškati. Jer odmah posle incidenta srpski žandarmi uhapsili su izgrednike Turke, ali njima su u pomoć pritekli drugi Turci, pa se vest o sukobu proširila Beogradom. Počelo je puškaranje po gradu, a knez Mihailo je uputio ultimatum Turcima da do sutradan napuste beogradsku tvrđavu. Oni su uzvratili bombardovanjem, mobilisana je srpska vojska, umešale su se i strane diplomate... i već u julu te godine postignut je sporazum da se Turci isele iz Srbije.

SUDBINA SPOMENIKA

Spomenik na mestu negdašnje Čukur-česme podignut je 1931, od novca koji je testamentom ostavio trgovac duvanom Toma Vanđel. Lopovi su bronzanu skulpturu Save Petkovića 2010. godine polupali čekićem i prodali vlasniku divljeg otpada u Krnjači.