Mora ostati trag ko, kada, na osnovu čega i koliko dugo je obrađivao te podatke, jer mi nismo sada u stanju da utvrdimo ko je bio predmet opservacije, pa ostaje samo da sa zebnjom razmišljamo koliko je bilo slučajeva

BEOGRAD - Početkom jula javnost i nadležni organi imaće jasniju sliku o postupanju prema "zadržanim podacima" građana nastalim putem mobilne i fiksne telefonije, ali je već sada jasno da se u velikom broju slučajeva sa tim podacima ne postupa u skladu sa Ustavom, izjavio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Prvi rezultati biće prilično jasna slika o stanju i načinu obrade i tretmana zadržanih podataka. Biće dovoljno informacija da nadležni i javnost steknu jasnu sliku o konkretnoj situaciji i mislim da ta slika nije ružičasta i da će zahtevati dodatni napor od društva koje želi da bude demokratsko", rekao je Šabić.


Ukazujući da bi nadzor mogao da potraje i nekoliko meseci, ali da on očekuje prve rezultate početkom jula, Šabić je naveo da će nakon toga, kako bi se situacija popravila, biti potrebna promena zakona, ali i obezbeđivanje minimalnih standarda zaštite i kontrole zakonitosti pristupa podacima.
To, kako je rekao, podrazumeva da je za pristup "zadržanim informacijama" potrebna ne samo sudska odluka, već da ubuduće rad sa tim informacijama za sobom ostavi neizbrisiv trag.

"Mora ostati trag ko, kada, na osnovu čega i koliko dugo je obrađivao te podatke, jer mi nismo sada u stanju da utvrdimo ko je bio predmet opservacije, pa ostaje samo da sa zebnjom razmišljamo koliko je bilo slučajeva", rekao je Šabić.

On je objasnio da zbog toga u ovom trenutku ne može da kaže da li će svi građani nakon nadzora biti upoznati sa tim da su njihove komunikacije neovlašćeno nadzirane.
Šabić smatra da istovremeno treba stvoriti uslove i da službe bezbednosti, koje su potrebne društvu, deluju što je moguće efikasnije, ali da su ograničene ustavnim pravima građana.

"Potrebno je da svi nadležni i skupština i vlada učestvuju u kreiranju novih normativnih rešenja, kao i da rade na tehničkim i logističkim rešenjima i primeni novih tehnologija koje će omogućiti da sud deluje na način koji neće dovoditi u pitanje efikasnost delovanja bezbednosnih službi, ali koji će jemčiti da se podacima građana pristupa samo pod određenim uslovima", rekao je Šabić.

Ukazujući da je Ustavom Srbije garantovano da se o tajnosti komuniciranja postupa na osnovu odluke sude i radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti, Šabić navodi da činjenice govore da se tim podacima često pristupa i bez sudske odluke.

"Reč je o praksi koja u Srbiji postoji dugo i koju moramo da promenimo. Reč je o tome da je godinama, uprkos upozorenjima zaštitnika građana i poverenika, pogrešno tumačeno da se to ne odnosi na zadržane podatke, već samo na sadržinu komunikacije", rekao je Šabić.
Dodao je da ne samo on, već i obmudsman, Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava stoje na stanovištu da se garancija tajnosti na isti način odnosi i na sadržinu komunikacije i na takozvane "zadržane podatke".

Podsećajući da je predmet nadzora pristup "zadržanim podacima", odnosno podacima o tome ko je, kada, kako, koliko dugo i kojim sredstvima komunicirao, a ne i kontrola klasičnog prisluškivanja, Šabić je naglasio