Događaji o kojima se već decenijama ne priča
7 NEPOZNATIH PRIČA O DRUGOM SVETSKOM RATU: Rat na kopnu sa Nemcima pre 6. aprila 1941.
Četiri i po sata pre nego što su 6. aprila prve bombe pale na Beograd, nemački komandosi napali su Jugoslaviju - u Kladovu
1. Početak rata: Hitler je napao pre zore
Za vođenje ratnih operacija Hitleru je od sudbinske važnosti bilo redovno snabdevanje naftom. Nemačka svoje izvore nije imala, a najbliži su joj bili oni u Rumuniji. Nama susedna zemlja u prvoj polovini prošlog veka predstavljala je najvećeg evropskog proizvođača , samo u Ploeštiju, gradu u središnjem delu zemlje, 1939. godine bilo je 20 velikih rafinerija. Istog dana, 23. novembra 1940. godine, kad je Rumunija pristupila Trojnom paktu, u grad Ploešti stigla je i nemačka vojna misija.
Sipski kanal
Transport ove strateške sirovine, bez koje su silni tenkovi i avioni bili neupotrebljivi, bio je predviđen Dunavom. A za plovidbu bio je vrlo važan Sipski kanal. Dno ove reke u Đerdapu, naime, bilo je posejano oštrim grebenima koji su izazivali vrtloge, pa su za prolaz broda kroz klisuru podjednako važni bili njegova snaga - i sreća. Zato je do 1896. godine usečeno uz obalu sedam kanala ukupne dužine 16,9 km, od kojih je najveći bio Sipski, pored sela Sip.
Svesne strateške uloge Sipskog kanala, Velika Britanija i Nemačka su mu uoči Drugog svetskog rata u svojim planovima posvetile veliku pažnju. Britanci su planirali da ga zapreče, a Nemci po svaku cenu, zbog transporta nafte iz Rumunije, da ga sačuvaju. I jedni i drugi su krajem 1940. i početkom naredne godine slali u Kladovo svoje komandose da izvide teren.
Hitler je napad na Jugoslaviju naredio 27. marta ujutru, a 2. aprila, nemačkoj vojnoj misiji u Rumuniji naređeno je da „na svaki način zaštiti plovidbu Dunavom“.
Zato su se 6. aprila u dva posle ponoći, četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, 54 pripadnika elitnog puka Brandenburg gumenim čamcima iz rumunske Oršave prebacili na našu obalu Dunava u rejon Sipskog kanala. Jedan njihov deo produžio je ka Kladovu. Tamo je opštinski načelnik, ruski emigrant i nemački špijun Leonid Čudnovski, prethodne večeri u kafanu „Dubrovnik“ pozvao na pijanku i druženje sa igračicama oficire koje su bili zaduženi za kanal. Njegova supruga pevala je i igrala kazačok, a docnije sprovedena istraga ustanovila je da je pijanci, u civilu, prisustvovao i nemački kapetan Rihter, koji je jedini ostao trezan. On je, „kad se veselje pretvorilo u razvrat i blud, neprimećeno šmugnuo u tihu prolećnu noć i, mahnuvši nekoliko puta džepnom lampom, nekome na drugoj obali reke dao signal...“
Desant
Tada su nemački komandosi krenuli ka srpskoj obali. Jedna njihova grupa pobila je pijane jugoslovenske oficire u kafani „Dubrovnik“ i prekinula telefonsku vezu sa Sipom, a ostali komandosi su bez većih problema zarobili kompletno obezbeđenje Sipskog kanala, zajedno s neoštećenim postrojenjem za pomoćnu lokomotivsku vuču...
U ovom prvom nemačkom napadu stradalo je 26 pripadnika jugoslovenske vojske, što su prve Hitlerove žrtve.
Za vođenje ratnih operacija Hitleru je od sudbinske važnosti bilo redovno snabdevanje naftom. Nemačka svoje izvore nije imala, a najbliži su joj bili oni u Rumuniji. Nama susedna zemlja u prvoj polovini prošlog veka predstavljala je najvećeg evropskog proizvođača , samo u Ploeštiju, gradu u središnjem delu zemlje, 1939. godine bilo je 20 velikih rafinerija. Istog dana, 23. novembra 1940. godine, kad je Rumunija pristupila Trojnom paktu, u grad Ploešti stigla je i nemačka vojna misija.
Sipski kanal
Transport ove strateške sirovine, bez koje su silni tenkovi i avioni bili neupotrebljivi, bio je predviđen Dunavom. A za plovidbu bio je vrlo važan Sipski kanal. Dno ove reke u Đerdapu, naime, bilo je posejano oštrim grebenima koji su izazivali vrtloge, pa su za prolaz broda kroz klisuru podjednako važni bili njegova snaga - i sreća. Zato je do 1896. godine usečeno uz obalu sedam kanala ukupne dužine 16,9 km, od kojih je najveći bio Sipski, pored sela Sip.
Svesne strateške uloge Sipskog kanala, Velika Britanija i Nemačka su mu uoči Drugog svetskog rata u svojim planovima posvetile veliku pažnju. Britanci su planirali da ga zapreče, a Nemci po svaku cenu, zbog transporta nafte iz Rumunije, da ga sačuvaju. I jedni i drugi su krajem 1940. i početkom naredne godine slali u Kladovo svoje komandose da izvide teren.
Hitler je napad na Jugoslaviju naredio 27. marta ujutru, a 2. aprila, nemačkoj vojnoj misiji u Rumuniji naređeno je da „na svaki način zaštiti plovidbu Dunavom“.
Zato su se 6. aprila u dva posle ponoći, četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, 54 pripadnika elitnog puka Brandenburg gumenim čamcima iz rumunske Oršave prebacili na našu obalu Dunava u rejon Sipskog kanala. Jedan njihov deo produžio je ka Kladovu. Tamo je opštinski načelnik, ruski emigrant i nemački špijun Leonid Čudnovski, prethodne večeri u kafanu „Dubrovnik“ pozvao na pijanku i druženje sa igračicama oficire koje su bili zaduženi za kanal. Njegova supruga pevala je i igrala kazačok, a docnije sprovedena istraga ustanovila je da je pijanci, u civilu, prisustvovao i nemački kapetan Rihter, koji je jedini ostao trezan. On je, „kad se veselje pretvorilo u razvrat i blud, neprimećeno šmugnuo u tihu prolećnu noć i, mahnuvši nekoliko puta džepnom lampom, nekome na drugoj obali reke dao signal...“
Desant
Tada su nemački komandosi krenuli ka srpskoj obali. Jedna njihova grupa pobila je pijane jugoslovenske oficire u kafani „Dubrovnik“ i prekinula telefonsku vezu sa Sipom, a ostali komandosi su bez većih problema zarobili kompletno obezbeđenje Sipskog kanala, zajedno s neoštećenim postrojenjem za pomoćnu lokomotivsku vuču...
U ovom prvom nemačkom napadu stradalo je 26 pripadnika jugoslovenske vojske, što su prve Hitlerove žrtve.
Upozoreni na vreme
Na nemačke planove prvi je ukazao komandant negotinskog obaveštajnog centra, pukovnik Vuk M. Karadžić, koji je već 28. oktobra 1940. poslao poverljivu depešu, u kojoj je rekao da će nemačke trupe stacionirane u Rumuniji „tokom narednog meseca, prebacujući se preko Dunava, ući u Jugoslaviju“. Šest meseci kasnije to se obistinilo.
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA