Da li me je sopstveni stric izručio Nemcima? Bio je oženjen Švabicom, katolikinjom, s njom je imao tri sina. Mene manje zanima držanje strica; mnogo više kako bih se ja ponašao. Da li bih ja rizikovao život svoje dece da bih možda spasao bliskog rođaka

Sa svojih osamdeset i sedam godina veoma burnog života, pisac i prevodilac Ivan Ivanji slobodno se može nazvati svedokom epohe. Rođen je 24. januara 1929. godine u Zrenjaninu. Od roditelja - oboje su bili Jevreji, lekari - sestra i on zauvek su se rastali 1941.

Majka je kasnije odvedena u logor na Sajmištu, otac u Topovske šupe. Ne zna se kad su i gde ubijeni.

Ivan Ivanji je imao petnaest godina kad je uhapšen i odveden u nacistički logor. Nakon užasa Buhenvalda i Aušvica, vratio se u Jugoslaviju, gde se školovao, zaposlio... Dvadeset godina radio je kao Titov prevodilac. O svemu tome piše i u svom nedavno objavljenom romanu „Moj lepi život u paklu“.

(PITANJE) „Volim da kažem da su tri najgora perioda u mom životu išla ovim redosledom: „boravak“ u koncentracionom logoru, pa služenje vojske, ali na kraju i moje sedmogodišnje gostovanje u ambasadi u Bonu i SIP“, napisali ste u knjizi „Titov prevodilac“. S koliko godina ste odvedeni u koncentracioni logor?

- Prvo, upoređivanje vojske i diplomatije s logorom je, naravno, šala. Nacistički logori su neuporedivi, njihov Ginisov rekord nečega najužasnijeg svih vremena dugo neće biti nadmašen.

CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS

BONU VIDEO:

NEKAD JE TO BILA MOĆNA VOJSKA - 22.decembar Dan JNA