Predstavljamo priče o tome kako su napisani neki od najpoznatijih stihova

Tekst za pesmu Stanislava Biničkog, koja se smatra nacionalističkom, napisao je posleratni komunistički funkcioner Miloje Popović Kavaja

Cerska bitka, vođena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojištu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binički komponovao je marš „Na Drinu“. Posvetio ga je pukovniku Milivoju Stojanoviću, zvanom Brka, poznatom junaku, komandantu Drugog pešadijskog puka, koji je na Ceru poginuo. Koračnica je izvođena u savezničkim zemljama, a 12. oktobra 1918. uz ove taktove je Drinska divizija umarširala u tek oslobođeni Niš.

Muzika, pa stihovi

Stanislav Binički diplomirao je i docnije predavao matematiku, ali se uporedo bavio i muzikom, pa je kao državni stipendista završio i Muzičku akademiju u Minhenu, i zaposlio se u vojsci. Povodom 50 godina od Cerske bitke 1964, Miloje Popović Kavaja, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista beogradske Palilule i predsednik KUD „Ivo Lola Ribar“, napisao je tekst za marš Biničkog.
- Hor je hteo da izvede delo velikog kompozitora. Ne znam odakle mi hrabrosti, ali sam napisao stihove. Trebalo je napisati reči koje će se pevati uz originalni ritam marša, sadržati sve ono što je inspirisalo autora kompozicije i dočarati duh tog vremena - pričao je docnije Miloje Popović. Dobio je saglasnost i ćerki Stanislava Binikog, pa je hor „Lole“ prvi izveo pesmu, a malo kasnije je snimljena ploča.

Miloje Popović rođen je u Beogradu 1936. Završio je pravni fakultet, bio omladinski aktivista, urednik i novinar, savetnik vlade Srbije za štampu i kulturu, diplomata u Njujorku, prvi direktor Sava centra...

Kompoziciju Biničkog izvodili su i Džoni Štulić, Lajbah, Šedouz... Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, skandinavski izdavači su, u nameri da objave još neka umetnička dela sa ovih prostora, izabrali kompoziciju Stanislava Biničkog - marš „Na Drinu“. Činila im se povezanom sa Andrićevim delom „Na Drini ćuprija“.

Skandal u UN

Sudbina pesme bila je burna: šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila je krajnje nepoželjna i prećutno zabranjena kao „nacionalistička“, da bi u vreme nacionalne euforije devedesetih postala obavezna na repertoaru svih javnih i privatnih okupljanja. Neki istoričari kažu da je Tito voleo da sluša ovu pesmu i da se nalazila u njegovom ličnom džuboksu.

Pre četiri godine našla se u središtu međunarodnog skandala: predsedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić organizovao je 14. januara 2013. proslavu srpske Nove godine u palati UN u Njujorku. Beogradski hor Viva voks izveo je niz pesama... a efektan nastup završio je izvođenjem „Marša na Drinu“.

Nakon protesta porodica žrtava genocida u Srebrenici i organizacija bošnjačkih iseljenika iz BiH u SAD i Kanadi, generalni sekretar UN Ban Ki Mun uputio im je izvinjenje, objasnivši da „nije bio svestan o čemu je bila pesma...“.

MARŠ NA DRINU

„Marš na Drinu“ ima petnaest ne mnogo pevljivih strofa, a najčešće se izvodi ova:
„U boj krenite, junaci svi!
Kren‘te i ne žal‘te život svoj!
Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj!
Reka Drina - slavu, hrabrost,
I junačku ruku srpskog sina!“